Horacije
– Quintus Horatius Flaccus (65. – 8. pre n.e.), pored Vergilija
najznačajniji pesnik Augustovog doba. Rođen kao sin oslobođenika
u Venusiji, na granici Apulije i Lukanije, studirao je u Rimu
i Atini, učestvovao u bici kod Filipa (42. pre n.e.) u Brutovoj
vojsci, pobegao, izgubio očevinu u proskripcijama, i vratio se
u Rim. Bio je zaposlen kao pisar u kvesturi, zatim predstavljen
Mecenatu, koji mu je poklonio (najverovatnije 33. g. pre n.e.)
jedno seosko imanje u Sabinskim brdima. Njegovo, ne suviše obimno
delo, sastoji se od pesama u lirskim stihovima. (Ode sa Carmen
saeculare, Epode) i od pesama u daktilskom heksametru
(Satirae, Epistulae). Epode – iz kojih Balkanski
književni glasnik objavljuje osmu, u prevodu Danijele Kambaskovic
Sawers – su generalno pogrdne pesme na račun savremenika koji
pesniku nisu bili po volji, ali su mnogo blaže od Arhilohovih,
a delimično se čak približavaju i lirici, kako po temi, tako i
po raspoloženju.
Izvori:
Fr. Klinngner (Teubner, 1959), F. Burger – W. Schoene (Tusculum,
1960), E. A. Schroeder (1935), H. Rudiger (1961).
|
 |
