Od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina prošlog veka kraljevaćka Biblioteka je objavila desetak knjiga lokalnih autora. Reč je, uglavnom, o knjigama poezije koje nisu ostale nezapažene. Sredinom devedesetih redakciju časopisa za književnost Povelja koji izlazi u izanju pomenute Biblioteke, preuzima grupa mladih pisaca iz Kraljeva i okoline. Mladost, naravno, donosi i ideje i volju potrebnu da se one ostvare. A u temelju svega bila je želja da se prevazidju lokalni okviri.

Edicija Poezija danas bila je ostvarenje naših nastojanja da Kraljevo postane relevantan književni centar. Od 1998. svake godine je objavljivano nekoliko knjiga u nujoj, a njihovi autori nisu, sem nekolicine, domicilno vezani za Kraljevo. Poslednjih godina objavljujemo i knjige pesnika koji ne žive u Srbiji.

Sredstva za štampanje knjiga u početku su stizala samo iz budžeta Opštine Kraljevo. Značajan deo, a danas i presudan, novca dolazi iz Ministarstva kulture Republike Srbije koje otkupljuje knjige za biblioteke u Srbiji. I zato je važno objaviti dobre knjige, e da bi bile otkupljene kako bismo dobijeni novac mogli da ulažemo u štampanje novih knjiga.

U ediciji je objavljeno više od četrdeset knjiga. U njoj su zapažene knjige objavili i neki od najznačajnijih srpskih savremenih pesnika. Na primer, Srba Mitrović objavio je u ovoj ediciji knjigu Razgovet il vrtlog, Milovan Danojlić knjigu Srbija na zapadu, Novica Tadić knjigu Tamne stvari, Bratislav Milanovic Male lampe u tamnini, Nebojsa Vasović knjigu Ni ljubavi ni hleba, Saša Jelenković Knjigu o srcu, Nenad Milošević knjigu Mesta, Saša Radojčić Elegije nokturna etide, zapažene zbirke, poslednjih godina, objavili su u Kraljevu i Tanja Kragujević, Tomislav Marinković, Danica Vukićević, Marija Knežević, Gojko Božović, Ana Ristović, Petar Miloradović, Dejan Aleksić, Nenad Jovanović… Ma koliko iscrpno nabrajali, skoro da je neizbežno ogrešenje o brojne autore koji su svojim knjigama ucinili ovu ediciju takvom kakva ona danas jeste.

Knjige objavljene u ovoj ediciji nagradjene su važnim pesničkim nagradama - Zmajevom, nagradama koje nose imena Branka Miljkovića, Vaska Pope, Djure Jakšića, Biljane Jovanović i mnogim drugim priznanjima.

Ove, 2007. godine već su se pojavile pesničke zbirke Dragana Hamovića, Tomislava Marinkovića, Zorana Bundala, kao i knjiga italijanskog pesnika Fabia Pusterle u prevodu Dejana Ilica. Do beogradskog Sajma knjiga objavicemo i nove rukopise Vase Pavkovića, Nenada Jovanovića, Petra Miloradovića, Jasmine Topić, kao i izabrane pesme Novice Tadića. Ukoliko bude sredstava, želeli bismo da objavimo i jos neke pristigle rukopise koji to sigurno zaslužuju.

Urednik časopisa Povelja i čitave izdavačke delatnosti je ugledni prozni pisac Goran Petrović, urednik edicije Poezija danas je Živorad Nedeljković, urednik dramskih tekstova je Miša Milosavljević, uredjivanjem književnih tekstova za decu bavi se Gordana Timotijevic, operativni urednik je Ana Gvozdenović, a sekretar redakcije Veroslav Stefanović.

Presudan je kvalitet rukopisa. Time se, verujem, rukovodi svaki urednik. Potom, nastojim da svake godine afirmišemo nekog novog, mladog autora, ili da objavimo knjige koje predstavljaju pomak u stvaralaštvu odredjenih pesnika. Važno je i kako ce objavljena knjiga situirati svog autora, hoće li skrenuti pažnju knjizevne javnosti. Pri svemu tome brinem, naravno i da status koji ima Povelja ne bude ugrožen ili doveden u pitanje. Nije lako sve pomiriti, naročito nije lako izaći na kraj sa sujetama, posebice ako se zna da poslednjih godina pristiže sve više rukopisa, a mi smo u poziciji da objavimo samo sedam ili osam. Nije lako, ali posao urednika za poeziju izuzetno je zanimljiv i uzbudljiv. Valjda zato sto je i sama poezija upravo takva

Priredila D.K.-S.