Četrdesetih godina dvadesetog vijeka na gradilištu u centru Njujorka razgovaraju dva radnika...
- Džejk, tvoja žena Dejzi ne radi, ujutru je sasvim sama? - upita ga kolega.
- Pa, tako nekako. - A što pitaš?
- Ma ništa, onako, iz radoznalosti, vjerovatno je mnogo usamljena.
Džejk ga smrknuto pogleda, ali ubrzo se čuo zvuk sirene koji je označavao kraj pauze. Sledećeg dana, Džejkov kolega nije došao na posao, imao je mnogo obaveza...
- Molim te zagrli me ...
- Oh Dejzi...
Džejk je, vrativši se kući, posmatrao tu nemilu scenu, ljubavni  zanos svoje supruge sa kolegom. Oni ga nisu ni primjetili.
Nije oklijevao, već je brzo izvukao čekić iz radničke torbe i jednim potezom smrskao lobanju svom kolegi. Nije ni pisnuo.
Dejzi ga je ukočeno gledala.
- Sad ćeš i ti vidjeti, bludnice - izusti Džejk.
Toliko je izlupao čekićem da se nije zaustavljao ni kada je umrla.
Nakon toga policija je brzo došla na mjesto ubistva.
- Znači, vi ste ove leševe zatekli kad ste se vratili sa posla?- upita policajac.
- Da,da,već sam Vam sto puta rekao!- ljutito odgovori Džejk.
- Nemojte se udaljavati van grada, moramo vidjeti šta će obdukcija pokazati.- policajac ga upozori.
S obzirom da nije bilo svjedoka, Džejk se osjećao sigurno...
Međutim, tokom noći zazvonio mu je telefon...
- Da, izvolite - uplašeno progovori Džejk.
- Znam da si ih ti ubio, ako hoćeš nagodbu dođi na gradilište za pola sata, u suprotnom ćeš pisati razglednice iz zatvora. - nepoznati muški glas ga upozori.
Džejk je u dogovoreno vrijeme bio na gradilištu ali tamo nije nikoga bilo...
- Okreni se i slušaj! - čuo je glas iza sebe.
Brzo se okrenuo i vidio je svoju sjenku...
- Imaš priliku da se iskupiš!- progovori sjenka.
- Želim da na jedan dan budem u tvojoj koži, a da ti jedan dan budeš sjenka.
Ne vidjevši izlaza, Džejk pristane...
Metamorfoza se brzo odigrala, Džejk je postao sjenka, a sjenka Džejk.
Nakom mnogo godina prolaznici su začuđeno vidjeli starca koji priča sa zidom na kojoj je bila njegova sjenka.
- Mislio si da ću tek tako da odustanem od ovog pravog života?- upita čovjek svoju sjenku.
- Kako da ne, samo jedan dan - doda i ode.