Kada se jednog jutra nakon uznemiravajućih snova probudio, K. je shvatio da se pretvorio u jednog od najvećih autora svetske književnosti.

Proteklo je 125 godina od rođenja Franca Kafke, jednog od najuticajnijih pisaca dvadesetog veka, i 84 godine od njegovog fizičkog odlaska, ali po svemu sudeći on je danas prisutniji nego ikada.

Za života veoma skroman, strogog vaspitanja, strog prema sebi i sopstvenom delu, izuzev uskom krugu literarnih posvećenika, bio je gotovo nepoznat. Kao izuzetni perfekcionista, svoje rukopise davao je na objavljivanje tek kada je bio 150 odsto zadovoljan, navodi Rajner Štah, te je veoma mali broj knjiga i pripovedaka objavio. Tek nakon njegove smrti, zahvaljujući Maksu Brodu koji nije ispunio autorov zahtev da uništi njegov rukopis, najpre romani, pripovetke, a potom dnevnici, privatna korespodencija, crteži... pokrenuli su čitavu mašineriju.

Nesporno je da je Kafkin talenat obogatio svetsku književnost (i ne samo književnost). Njegova dela prevedena su na više od sedamdeset jezika; napisani su brojni predgovori i pogovori, eseji, objavljene publikacije, studije,  tumačenja, te se s razlogom smatra da je najtumačeniji pisac posle Šekspira. Njegovo delo tvrdoglavo se odupire vremenu i interpretabilnosti (zato je on tako i znamenit) naglašava Josef Čermak i dodaje: “Uzmite tu tzv. kafkijansku literaturu, od nje bi mogla da se napuni velika biblioteka, videćete koliko mogu biti raznorodni pristupi tome”.

Međutim, raznorodnosti pristupa, koji bi svakako bili prisutni sve i da je autor uobličio i priveo kraju svoja dela, doprinosi i to što je i sam Brod ostavio svoj pečat redigujući neobjavljene rukopise, naročito stoga što, kako smatra Kundera, nije razumeo modernu umetnost, bez obzira na to što je bio fascinantni intelektualac natprosečne energije. Pa ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da je Brod među prvima uvideo značaj Kafkinog rukopisa, čija vrednost do današnjeg dana nije iscrpljena. Naprotiv! Nove analize, nova izdanja i nova tumačenja publikuju se u kontinuitetu.
 

Zürau aforizmi

Zbirka aforizama, Zürau aforizmi Franca Kafke, koju je priredio, napisao predgovor i pogovor Roberto Kalaso, aforizme sa nemačkog na italijanski preveo Mihael Hofman, a sa italijanskog na engleski preveo Džefri Brok, reklo bi se da je imala zanimljiv put. Štaviše, ima u toj pažnji trojice svetski priznatih autora i neke pritajene dirljivosti, stoga što su ti aforizmi najstajali u periodu od septembra 1917. do aprila 1918. koje je Kafka zbog tuberkuloze proveo u kući kod sestre u selu Zürau.

Identifikujući manifestaciju bolesti kao mogućnost, "privremeno odsustvo od muka normalnog života", Kalaso vidi kao neku vrstu hrabrog eksperimenta koji je moguć samo pod tim uslovima - kroz novu formu: aforizam. Međutim, većina ovih aforizama nisu ono što se obično pod tim podrazumeva - maksima - mada su neki veoma blizu. Kafkini aforizmi pre su parabole, pojedinačne slike ili narativni fragmenti kojima je pokušao da predstavi svoju filozofiju. Iako nije bio filozof, imao je sopstveni pogled na svet i način razmišljanja izuzetno originalan i bolno predivan.

Omladina je srećna jer ima sposobnost da vidi lepotu.
Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu nikada ne ostari.
_