Ролф Јакобсен важи за једног од највећих норвешких песника.
Рођен је 8. марта 1907. године у Кристијанији, данашњем Ослу.
Студирао је теологију, историју, филозофију, норвешки језик, али
ни један факултет није завршио.
Када је збирком песама Земља и гвожђе (Jord og jern) 1933.
године дебитовао о њему се говорило да је «један нови глас за
једно ново време» и збирка је била проглашена за «норвешку прву
књигу модерне». Позитивне критике на добија само у Норвешкој већ
и у Шведској и Данској. Другу књигу Комешање (Vrimmel) објављује
1935. године.
Након немачке окупације Норвешке, 1940. године, постаје члан
Националног савеза – покрета који симпатизира и тесно сарађује
са нацистима. За чланство у НС и дужности шефа пропаганде после
рата је осуђен на 3,5 године затвора и 10 година губитка
грађанских права. На суђењу био је у друштву оптуженог нобеловца
Кнута Хамсуна. Због лошег здравља пуштен на слободу октобра
1947. Касније је, када је објашњавао разлоге због којих је
приступио у Национални савез, говорио је да је имао да бира
«између две издаје». Сматрао је да су и Квислинг и Влада
прекршили устав, и да је Енглеску увек видео као «највећег
противника радничке класе». Сматрао је вероватном победу Немачке
у Западној Европи и мислио је да Национални савез може дати
сарадњу са окупатором у циљу «спашавања онога што се спасти
може».
За живота објавио је још 12 збирки песама од којих издвајамо:
Лето у трави (Sommeren i gresset, 1956), Тишина после
(Stillheten efterpå, 1965), Пази на врата – врата се затварају
(Pass på dørene – dørene lukkes, 1972), Вежбе дисања
(Pusteøvelse, 1975), Мисли на нешто друго (Tenk på noe annet,
1979), Отворено ноћу (Nattåpent, 1985), и Све моје песме (Alle
mine dikt, 1990) за које је добио бројна признања и награде.
1974. године примљен је у Норвешку Академију.
Ролф Јакобсен је умро у Хамару, 20. фебруара 1994. |
 |
