Između roda i doma

Svojim delom "Rod i dom", koje je ponelo titulu najboljeg romana na Soroš fondaciji - Otvoreno društvo Bosne i Hercegovine za 1998. godinu, Safet Sijarić se afirmisao kao isključivo prozni pisac. Čitalačkom krugu on se romanima "Vučja gora", "San o dragom kamenu" predstavio kao autor širokih shvatanja i već tada dobio konture istaknutog romanopisca koji nastoji da tradicionalno boji modernim.

Sijarićev roman "Rod i dom", osvetljava nam put kulturološkog nasleđa, koji je tek donekle nama poznat. Roman nudi čitaocu niz iskustava koja su toliko retka da ih možemo smatrati potpuno novim, pogotovo ako se nađu na jednom mestu. Prateći razmišljanja glavnih likova "Rod i dom" nije daleko od romana toka svesti. Njegov jezik je čisti dijalekat kraja u koji pisac smešta radnju. Mesto dešavanja je surova planina, sijarsko pleme u kome je rod Dupljaka najglasovitiji. To je dato samo usput, da bi se istakla glavna junakinja, a centralno mesto ispunjeno je tendencijama autora da postigne na univerzalnosti svoje priče, tako što je neće vezivati za određeni period i sredinu. Sijarić nam što uverljivije prikazuje običaje, tradiciju, kulturu jednog naroda kako kroz kolektivne tako i kroz individualne situacije. Zato i nema vremenskih odrednica, ni datuma, ni godine.

Junakinja romana je Pašema Dupljak, devojka čiju sudbinu određuju otac i braća. Njen devojački svet, devojačku intimu ruši stasit momak na gizdanom konju, pun topline, koju ona nema u svom domu, što je sazdan plod muške grubosti i divljoj snazi. Samo u mašti sveta intime i sanjarenja njoj, nudi se blagost i harmonija, mir i toplina, surovost i zaštita. Šipovački prosci dolaze u dom Dupljaka da bi od Pašeminog oca tražili da svoju ćerku da u njihovo pleme. Uprkos svemu, prosci dobijaju reč, da je Pašema njihova, ali tek iz četvrtog pokušaja.

Pisac je uspeo da ostvari sjajnu gradaciju, kada je pred svatove izašla mlada, "Svatovima se, kad je ugledaše, učini da plamen iz kuće izbi". Svadbeni ritual se mora ispoštovati, dete u rukama, Sveta knjiga pred Pašemom, ljubljenje praga. Sijarić nam ukazuje na bogati sloj nasleđa i kulture, šarenilo detalja u kome nema suvišnog i gde se mladi ne suprostavljaju starijim. Hladnoća doma u kome nema šta da očekuje, hladno lice svekrve, još hladnija ruka svekrova, a kao vrhunac tu je bahatno iživljavanje mladoženje, koji je tu da naplati sva poniženja. Tu se zaboravlja na propise vere kojoj pripadaju, tu je Pašema zgažena, ponižena. Pisac nas brzo i neprimetno vodi, snagom osećanja koje u nama budi želju da zavirimo u svaki kutak duše i intime njegove junakinje.

Filmska kompozicija romana, u kome se radnja dešava velikom brzinom i događaji se smenjuju sinhronizovano, još jedna je od odlika Sijarićevog pripovedanja. Nedostatak vremena u radnji, u kojoj je sve ubrzano, junaci prosto žure da se sretnu sa svojom sudbinom, celu situaciju čine napetom i reflektuju mešanje savremenog u dosadašnji tok tradicionalnog pripovedanja. Sijarić je koristio specifičan način kazivanja: sandžački dijalekat, modifikovani orjentalizmi i nesvakidašnji raspored fonoloških ali i leksičkih struktura koji ne ostavlja ravnodušnim ni one koji poznaju ovaj govor, kao ni one koji ga do sada nisu čuli. Čitaocima se daje mogućnost da osete duh divljih, pustih, očaravajućih predela i prostora koji autor kroz jezik oživljava, dok drugi dobijaju želju da pročitaju roman, i saznaju više o ljudima ovog kraja, o mentalitetu, a pre svega o literalnom nasleđu. Sve je tu, na jednom mestu, život, običaji, verovanja.

U Sijarićevom romanu postoji svet, on je precizno omeđen, i pisac ga kako geografski tako i mentalitetom uobličuje i zaokružuje. U njemu se dešavaju svi zapleti, celovit je, i junaci dosežu do najvećih ljudskih iskušenja, oni se ne suprostavljaju kulturi, već nasuprot tome, vode stalnu borbu sa sudbinom. Sijarić je uspeo da izgradi nešto što živi, što opstaje, i u čemu se ogleda najveća vrednost i značaj romana. On to postiže tako što ide znanim stazama ka smislu, gde suvišno ne postoji, gde se ništa ne može dodati a ni oduzeti. Sijarićev roman "Rod i dom", osvetlio nam je put kulturnog nasleđa.

Jezik, stil, raznovrsnost motiva koji počivaju na istovetnim korenima inspiracije, Safet Sijarić sažima i na njima formira konciznu i dinamičnu priču koja neprestano cirkuliše između tokova tradicije, kulture, umetnosti i istorije. Roman "Rod i dom" pored evidentne književne vrednosti prevashodno poseduje kulturno-umetnički i istorijski značaj.