Bili Holidej u čaši vina

Nadija Rebronja: Ples morima,
Novi Pazar, Narodna biblioteka „Dositej Obradović“ Novi Pazar, 2008.

Svojim književnim prvencem, zbirkom pesama Ples morima, Nadija Rebronja se široj čitalačkoj publici predstavlja kao pesnikinja sa velikim ambicijama. Diplomirala je na katedri za orijentalistiku, magistar je srpske književnosti, a njena knjiga objedinjuje pesnikinjin talenat, obrazovanje i ljubav prema poeziji i književnosti uopšte. Ples morima obuhvata tri celine koje mogu funkcionisati zasebno i posmatrati se kao pojedinačni skup pesama, ali su takođe i veoma srodne i povezane, kako po stilu, tematici tako i po strukturi pesama.

Motivi iz sufijske poezije, koja je uvek bila primamljiva za istraživanje i ponovno obrađivanje, zauzimaju ključna mesta u ovoj zbirci. Oni su sadržani u naslovima ciklusa (Kapi, Krugovi i Obale), ali i u nazivima mnogih njenih pesama. Većina pesama ciklusa Kapi nema naslove, sugerišući već time da pesnikinja nastoji da svoje najuspelije stihove prožme dozom mistike. Inspirisana orijentalnom kulturom i shodno svome obrazovanju, upućena na najlepši i najvredniji opus orijentalnih književnih stvaralaca, ona u tom mnoštvu motiva pronalazi i temelje za svoje pesme. Melodičnost i duboka metaforičnost njenih stihova, otvara nam prolaz ka neotkrivenim svetovima za kojima Rebronja uporno traga kroz pesme posvećene orijentalnim pesnicima, čijom je poezijom postaknuta. Ples morima je protkan oduševljenjem turskom kulturom i poznavanjem mnoštva detalja vezanih za jezik i duh Orijenta: pesme su Anadolske doline, pesnikinja tiho plovi vodama Bosfora, a njene ruke su Bogaz most koji spaja odvojene delove jedne celine.

Duboke misli koje preovlađuju u prvom ciklusu upotpunjene su filozofskim stavovima i melodičnošću njenih stihova. Kada kap njenog stiha padne u more poezije, stvaraju se Krugovi, u kojima Nadija Rebronja postavlja samo nekoliko pesama. U njima pesnikinja pokušava da pronađe svoje mesto i zapleše stihovima, kao svojim najjačim oružjem, a misli postaju još produbljenije. Nedovoljna otvorenost i mogućnost za potpuno izražavanje svojih osećanja, kao da sputavaju autorku da nam potpuno izrazi emociju svojih pesama. U nekim stihovima ona je tu, ispred nas, pruža nam iskrena osećanja, dok je već u narednim ona „u staklenom zvonu“, na krošnji drveta čita Derviš i smrt. Čini se kao da se pesnikinja hotimično udaljava od ispovesti.

U ciklusu Obale nalaze se i najuspeliji stihovi u kojima Rebronja spaja udaljene civilizacije i prožima različite kulturne tokove. Ona Orijent spaja sa Zapadom, i u svojim stihovima pamti i kulturu svoga naroda. Spajajući Evropu sa Azijom, ona spaja različite elemente u svojim pesmama. Pesnikinja uspeva da umetnički uobliči pojedine elemente usmene baštine, tradicije i kulture i da na smeo način koketira sa njima. Ona svoju mladost boji filozofijom, njoj je potrebno brašno da se nasmeje (Neka neko/Pospe brašno/Da se bar malo/Nasmijem.), i na najbolji način Nadija Rebronja u jednostavnosti pronalazi dubinu i vrednost.

U pesmi Obale pesnikinja povezuje intimni događaj iz prošlosti i istorijsku činjenicu, aludirajući na mimare koji klešu kamen za mostarski most koji spaja ruke pružene jedna ka drugoj, a koje se zauvek i neminovno razdvajuju. (Tvoja ruka/Ka meni pružena/Mostarski se srušila…).

Zaljubljena u književnost i podstaknuta stalnim traganjem, Nadija Rebronja se u pesmi posvećenoj Aladinu Lukaču pita da li je dobra ideja upuštati se u vode poezije, i da li vredi spuštati se niz strmu liticu stvaralaštva, gde je uvek prisutan strah da ono što kažeš nije upravo pogrešno i nije previše. Ona zemlju spaja sa čovekom i, kao ključni element postojanja, sjedinjuje je životom. Autorka u pesmama vodi dijalog sa Ismetom Rebronjom, svojim ocem, kome se neprestano divi i u čijim vrednostima pronalazi svetlost svoje biti i stvaralaštva.

Pohvalno je umeće kojim Nadija Rebronja uspeva da jednostavnim pesničkim slikama i refleksijom spoji različita vremena i kulture. Ona peva o Junusu Emreu i Nazimu Hikmetu, i uporedo sa tim o Majlsu Dejvisu i Bili Holidej (Plesala sam ti/ Uz Billie Holiday/ I uhvatila Mjesec/ U čaši vina.).

Česte motive sufijskog stvaralaštva (voda, kapi, vino), ona prepliće sa motivima koji su pouzdani znaci pesnikinjinog učešća u savremenosti (tu su Majls Dejvis, mostarski most i Bili Holidej). Namećući se modernim ženskim senzibilitetom, Nadija Rebronja u ovoj zbirci ostavlja utisak da je ona sama Bili Holidej koja svojim stihovima pleše u čaši vina.