BKG br.2 / 2006, Sveska 3, Zoran Spasojevic

ZORAN SPASOJEVIĆ

Rođen je 22. januara 1949. godine u Kragujevcu.
Autor je knjiga poezije: „Dar praznine“ (1986) i „Glad“ (1998), knjiga kratkih priča „Odelo za odlazak“ (1997) i “Kratke priče bez muke” (2003), dramske trilogije “Amerika ima rupu” (2003), kao i knjige kratkih drama „Rezervat Srbija“ (2006).
Autor je TV drame „Amerika ima rupu 2“ (1999), scenarija humorističke TV serije „Bez naslova“ (2000) i radio-drame „Kratka istorija naizmeničnog stajanja i padanja“ (2004).
Zastupljen je u oko trideset antologija i zbornika kratkih priča i poezije. Njegove kratke priče, drama „Amerika ima rupu“, komedije “Gavrilov Princip ili kako sam postala baletan” i “Volis li me, Jakove”, kao i kratke drame iz knjige “Rezervat Srbija” najčitaniji su srpski književni tekstovi na Internetu.
Bavi se mejl-artom, kompjuterskom grafikom i kompjuterskom animacijom. Kompjuterske grafike objavljuje na razglednicama, u štampi i knjigama, kao i u brojnim internet magazinima. Objavio je preko sto mejl-art razglednica.
Za svoje radove nagradjivan je više puta.
Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije.
Od 2003. godine autor je izdavačke kuće „Alma“.

DŽEZ
kratka komedija o zaslugama

Lica: Činovnik, Ciga

Šalter-sala. Iznad šaltera stoji natpis “SUBNOR”. Iza šaltera sedi postariji činovnik i čita novine. Preko šaltera nadire novokomponovani “narodnjak”. Vremešni Ciga, sa otrcanim kaubojskim šeširom na glavi, prilazi šalteru vukući kontrabas za sobom. Činovnik podiže glavu i, pre nego što Ciga priđe šalteru, obrati mu se.

ČINOVNIK (nervozno): Šta ti treba?
CIGA (prišavši šalteru, smireno): Penzija.
ČINOVNIK: I meni treba, ali ne može još. Ne daju!
CIGA: Ja sam došao po boračku penziju. (Prislanja kontrabas na šalter.) Pošteno sam je zaslužio.
ČINOVNIK: Ma nemoj. (Kratka pauza. Kao islednik.) A, gde je gospodin bio za vreme rata?
CIGA (braneći se): U šumi, druže.
ČINOVNIK: I, šta si radio u šumi?
CIGA: Svirao sam.
ČINOVNIK: Kome si svirao?
CIGA: Ja, partizanima.
ČINOVNIK (nagnuvši se preko šaltera, preteći): Šta si im svirao?!
CIGA (u neprilici): Samo džez.

Zavesa.

Napomena:
SUBNOR – Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (1941-1945)

ČOVEK KOJI VOLI DA RADI
samo komedija

Lica:
Činovnik, Čovek , Red pred šalterom

Biro rada. Prvi u redu pred šalterom razgovara sa činovnikom iza šaltera.

ČINOVNIK: Izgubili ste posao?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: I sada biste da radite?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Možete li da budete malo rečitiji?
ČOVEK: Šta još treba da kažem?
ČINOVNIK: Za početak kažite kakav posao tražite?
ČOVEK: Bilo kakav.
ČINOVNIK: Nećete da pogledate šta nudimo?
ČOVEK: Ne.
ČINOVNIK: Toliko vam je zapelo?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Ne razumem vas. Ništa strašno i ako ne nađete odmah posao. Država će da brine neko vreme o vama.
ČOVEK: Znam.
ČINOVNIK: Čemu onda žurba?
ČOVEK: Hoću da radim.
ČINOVNIK: Ovi što čekaju iza vas samo izvoljevaju. Ponekad pomislim da mole boga da ne nađu posao.
ČOVEK: Znate, ja volim da radim!
ČINOVNIK: Kako, kako ste kazali?
ČOVEK: Ja volim da radim.
ČINOVNIK: Objasnite mi, molim vas da mi to lepo objasnite.
ČOVEK: Ako jednoga dana umrem bilo bi mi teško ako odem u raj. Ne mogu bez rada.
ČINOVNIK: Ovo je veoma zanimljivo. (Ustaje. Preko šaltera.) Dame i gospodo u redu, obratite pažnju, pred vama stoji čovek koji voli da radi.
ČOVEK: Šta ću. (Sleže ramenima.) Bole me živci.

Zavesa.

O MUŠKARCU

Lica: Prva Gospođa, Druga Gospođa, Muškarac

Ulična letnja bašta. Za jednim od stolova sedi Prva Gospođa. Bašti prilazi Druga Gospođa vodeći Muškarca na kaišu. Muškarac nosi dve pune torbe za nabavku: teško se kreće. Druga Gospođa vezuje kaiš za ogradu i seda za sto Prve Gospođe. Dok one puše, ispijaju kafe i razgovaraju, Muškarac stoji mirno ne ispuštajući torbe iz ruku.

PRVA GOSPOĐA (uputivši pogled prema ogradi i Muškarcu): Neobična slika. Zanimljiva ličnost.
DRUGA GOSPOĐA: Na koga misliš?
PRVA GOSPOĐA: Kako je zanimljiv onaj muškarac privezan za ogradu bašte.
DRUGA GOSPOĐA (pogledavši prema ogradi): Draga moja, to je samo moj običan muškarac za odlazak u nabavku.
PRVA GOSPOĐA: Sestro slatka, kako je divan ovaj primerak običnog mušaraca za odlazak u nabavku!

Zavesa.

Nazad