BOŽIDAR
VASILJEVIĆ
 Rođen
je 1951, u Jasenovu. Objavljuje poeziju, aforizme i kratke priče. Dobitnik
je prve nagrade Književne omladine Srbije - Aranđelovac i nagrade Pero
resavske škole na međunarodnom festivalu poezije Slovo ljubve - Despotovac,
Manasija.
Poezija B. Vasiljevića prevođena je na italijanski, rumunski, engleski,
švedski i mađarski. Proza prevođena na rusinski. Zastupljen u antologijama
za decu i odrasle.
Knjige poezije: Crne kapi, 1991; Raščinjeni anđeo, 1993; Klošarkin ples,
1994; Lov na kosmičke strune, 2001; Izabrane i nove pesme, 2004.
Kratke priče: Večni zagrljaj, 2000; Zlatno raskršće, 2002.
Knjige poezije za decu: Pesme za decu i mame, 1995; Životinjski svet
Srbije, 1995; Do neba tri, 1997; Hoću da budem nešto, 1997; Zaljubljeni
dud, 2000; Svaki čas je sreća, 2003.
Živi u Beogradu, kao samostalni umetnik. Upravo je završio svoj prvi
roman.
| |
KAO
PROLEĆNE DEVOJKE
Kao prolećne
devojke što prolaze
u lepršavim haljinicama na tufne
ne obazirući se kao da ne postojim
tako ćeš i ti smrti jednom
kroz slatkasto veče u kom zapada sunce
reklo bi se po običaju poslednji put
a da neću znati obuzet žudnjom
za mističnim dodirom
kada dotiče se sve sa svime
kao prolećne devojke proći ćeš kroz mene
prisno i utešno
kao neostvarena ljubav
KAKAO
Malo mirisa ruku beračica
iz dalekih tropskih zemalja
mora biti da je ostalo u kakau koji piješ
u šećeru kojim ga sladiš
malo beline onih koje su vadile repu
u repištima kraj nekog sela pored autoputa
što pronosi čežnju sa severa na jug
malo slatkosti puti crnpuraste
meleskinja što su u tršćacima
zajapurene zamahivale srpovima
najzad i nešto svoje oblosti
unele su grnčarice
u glinu šolje koju gladiš
dok ispijaš topli napitak
usamljen kao svemir
nikada sasvim sam
prožet drugim svemirima
|
|
Copyright
© by Božidar Vasiljević & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.
Nazad
|
