PRVI
TRIMESTAR
Neverica
moj je struk bio nenaporan
ulazio u farmerke bez rasprave
zavojito se smešio
pod voljenim dlanovima
a sada
podivljao
uz grimasu zaravnjenih usana
gura tvrdom glavom
u zidove odeće
moje su grudi bile moje
samodovoljne
nevidljive osim kad odluče
bez primene do umetničke
a sada
naočigled rastu
u prevrelo kvasno testo
u sir pod plavim žilicama
u pogon
prehrambene industrije
moje su oči bile brze
u digitalnom letu
hvatale čudne tačke
pouzdano izveštavale o primljenom
a sada
spremne na izdaju
bez upozorenja zaspu
tek na trenutak ostavljene
pred freskama
Zahvalnost
Blaženi neka
su
znojem nečujni
čiji dan započinje vodom
jer će baštiniti zemlju
Blaženi neka
su
nenaparfimisani
što se na daljinu ne raspoznaju
jer će ziveti zauvek
Blaženi neka
su
čiji zapah ne napada
čiji je prilaz od limuna
njihovo je carstvo nebesko
Obožavanje
klozetske šolje
U mome domu
štuje se nova boginja
misli mi
zaokuplja
stremim joj
pred kišom aroma
hrlim joj od teških ljudi
njoj klanjam
pred njom klečim
pognute glave
čekam ishod
govorim joj
ono
što se ne govori
dajem joj
ono
što se ne daje
izlivam
joj dušu
ona me krije
u njenoj
nutrini
uvek ima
mesta za mene
To nije
bolest
molim nos
da ne razaznaje tuđa pazuha
da se ne nabira
pred kućnim mirisima
to nije bolest
molim glavu
da se ne gubi
stvari da se vrate
u znane okvire
to nije bolest
molim želudac
da sidje na mesto
mozak da se ne vrti
jastvo da se prepozna
to nije bolest
Nocturno
Noću
po mraku
ležim i slušam
u mom stomaku
svira se jazz
pletu se
nervi
krvotok bubnja
geni preleću klavijaturom
bubre
patrljci
grgori tečnost
saksofon-kičma
sinkopa srca
oči kližu
na poziciju
Bog
ima solo
ksilofon
mozga
biserni zvuk
DRUGI
TRIMESTAR
Ko?
glad
mi je u grlu
a sećanja vitka
pojela bih
klupu
sapun s imalinom
mesec s kofeinom
muža s johimbinom
o gde je
jutro
za ustajanje
kad se pod plavim nebom
protegneš mršava
pa, što kaže Tamara Šuškić
‘tanki crni kaiš
i idem’
kažu
pusti liniju
pusti pisanje
najvažnija je zdrava beba
ono jeste,
ali ipak
vadim pištolj
ubijam ih
John Waynovski
duvam u pištolj
gazim leševe
kačim na drvo
pa, što kaže Dinko Delić
nek ‘mlitavo vise’
nisam
više tamna dama
književni dekonstruktor
već tamni
drhturko
u senci vekne
Perspektiva
na jednoj
večeri
u uskoj haljini
(što jednoć
beše široka,
ali to su detalji)
rekli mi
super izgledaš
spreda ili otpozadi
ništa se ne vidi
pažljivo
ću se nameštati
u prostoru
u odnosu na posmatraoca
kada odem da upoznam
par mladih urednika
koji su me
čitali
ali me nisu videli
zamišljam
on
mlad, mršav, neoženjen
ja
tenk u zimskom pejzažu
čovek skače
u rov
ipak
treba biti pozitivan
u frižideru
je dovoljno
kiselih krastavčića
za pola zime
razbila sam
veliku sekciju poglavlja
ima razloga
za još jedan sendvič
Žena
sa ležećim policajcem
(uz blues temu)
Uspori
ja sam žena sa ležećim policajcem
Razmisli
kad se spuštaš niz mene
odletećes
zaštiti svoje
amortizere
ležeci policajac
vreba
TREĆI
TRIMESTAR
Spavanje
Jedan
jastuk pod leđa
Jedan jastuk pod stomak
Jedan jastuk medju noge
Jedan muž na noćni stočić
Lizuckam
gel protiv kiseline
klizim kao nosač aviona
stomakom vučem Zemljinu osu
Hamlet
je žena
Epiziotomija
ili carski rez,
pitanje je sad?
Nije to kastracija
pa da se bojiš
samo te malo secnu
bolje je biti prirodan
Ili je bolje
ne biti prirodan
tako se ne rastežeš
samo te malo secnu
pa ćes ostati privlačna
zovite
muškarca
da odluči
Trudnica
Kažem
još i dosta
kad telo
kaže još
um kaže dosta
kad um kaže
još
telo kaže dosta
kad plačem
baš mi je smešno
ruke su mi prekratke
da dođu do tebe
ali ću te zgrabiti
ovako sasvim obična
kao mleko
ružičastog flaminga
|
"...U nesrećnom sicilskom pohodu, poneke Atinjane sačuvao je
od ropstva i smrti njihov deklamatorski talenat i znanje, naizust, Evripidovih
stihova. Kad helenski stih, slušan na olimpijadama, više ne beše religiozna
misterija, ni osnova države, ostao je još uvek cenjen na sredozemnim
obalama, isto toliko koliko i svila sa Kosa, na primer, ili lađa feničanska.
Taj svetski značaj nikakav stih više nema."