Godine 2001. objavio sam Sabrane pesme Milana Rakića. Moje izdanje, na žalost, ima jednu senku. Tokom pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog, dvadesetog stoleća, Božidar Kovačević, Rakićev prijatelj između dva svetska rata, voleo je da, među poštovaocima Rakićeve poezije, napominje kako je ostala još jedna, "peta neobjavljena" pesma; neobjavljena dosad zato što se, među ostalim, može protivrečno primiti. Priča mi je, dakle, bila poznata, ali sva moja traganja pokazala su se uzaludna. Na kraju sam, ubeđen da je posredi glasina, odustao i rukopis Sabranih pesama predao izdavaču. Greška!
Tri godine kasnije, Staniša Vojinović - predani arhivski istraživač i vrsni bibliograf, veliki znalac srpske književnosti od XVIII do XX veka, osobito one koja je još u rukopisima - ušao je je u trag famoznoj "petoj" pesmi. Ona se sad čuva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (Inv. br. 14331-11/II-21a, 21b).
Balada o srpskoj poeziji postoji u dve verzije, radnoj i konačnoj. Za razliku od četiri pesme štampane posle Rakićevog upokojenja, ona nije datovana. Po mojim proverama: jezičkim, stilskim, tematskim, značenjskim, uporedno - literarnim, kulturno i književno - istorijskim, egzistencijalnim - napisana je godine 1928. (svakako posle 1924.), najverovatnije u vreme kad je nastala i pesma U dansingu.
U svakom slučaju, Balada o srpskoj poeziji predstavlja smisaonu protivtežu pesmi U dansingu. Ironičan iskaz, polemički karakter, suverenost, da se poslužim Rakićevim rečima - "čovečanskog elementa, zanatlijskog", to su odlike koje otpočetka obavezuju na oprez pri razumevanju i tumačenju ove pesme. Njezin govor sve je drugo samo ne doslovan.
Uostalom, razgovor o krajnjoj semantici i mestu Balade o srpskoj poeziji Milana Rakića tek treba razviti. Naši dani pogoduju takvom izazovu.

Jovan Pejčić

 

 

NEPOZNATA PESMA MILANA RAKIĆA:
BALADA O SRPSKOJ POEZIJI

Čijoj li si duši bliska, Kome srcu vedra nada, Ti današnja pesmo mlada, U kojoj se glupo tiska, Ko gomila sa parada, Izveštačen bol i vriska? Nacionalno tle sad vlada. Koliko si danas niska! Umetničkog nema rada, Stih ti ramlje, ritam strada, Stoji praznih reči piska, Mrcvarenih, punih jada: Mesto "ište", pišu "iska". Nacionalno tle sad vlada. Jedan drugom ruku stiska, Priprema se maskarada. Knjige su im, svaka liska, Pune jeda, zla i smrada, Ko kaljuge svetskog grada. Kad se talent svojski spljiska, Nacionalno tle tad vlada. Posveta Franciski Tebi pesma, o Franciska! Nemam više slik na iska: Oprosti mi, jer znaš sada Nacionalno tle da vlada! Milan Rakić