ORMAR
Na temenu mu dozreva
Dah pepela
Sjajnim ledjima
Pridržava sunce
Davno nekud otišlo
U svetu
Hiljade ruku
Bez rukava ostale
Četri žuta zida
Gledaju ravnim licima
Stare goste
Crna oblače odela
PROZOR
Devet života
U sebi zatvorio
Pod krošnjom svoda
Gutao nebo
Svetlost isijavala
Jednoga dana
Odnekud
Grdan kamen
Razbi ga na komade
U travi leži
Sam kockice slaže
Sve od početka
Vraća na svoje mesto
ZEV
Strašan zev
Veći od vavilonske bašte
Noćnom strazom
Hvata rojeve
Usnulih zvezda
Nesanicu ženi
Mlečim putem
Gluva otvara usta
Na dnu
Sklupčana zmija
Starija od priča
Od misli brža
Niko mu prići ne
sme
OBLAK
Najveće mere
Najmanje težine
Sestre mu nebesku
Košulju obukle
Da medju vetrovima
Ostane sam u sebi
Prosipa škrte suze
Na sivu plavet
Na kamena polja
Uže nebesko
Vezuje mu ruke i noge
U nestalni oblik
Plamenim rukama
Sam sebe komada
POPLAVA
Zidinama promiču
senke
Crvena svetla
Veru se
Bedemima memljivim
Negde iz dubine
Sa dna reke
Udaraju zvona
Zvuk do dna prokopava
Vodene kohorte
Gutaju obale
Ni trska da zacvili
Sva nemoć u jednom
grlu
Grad tone
JESEN
Gole smokve
Zakitile vrane
Leti mrkla plavet
Sumrakom kamenom
Blesnuše prva svetla
Jugo vitla
Pustim poljanama
Zavijaju
Čempresi kurjaci
Kroz prsten noći
Silaze
Tamni konjanici
Dah se utišava
CVET
Na teme mu pale
zvezde
Svilenim nitima vezene
Lepotu sanjaju
Sunčevim prstima
Hrane mladu senku
Zelene katarke
Narastaju
Iz pune dubine
Beskrajnim putuje
krugom
S jeseni podiže
šareni šešir
Radost podeli
Ne zna s kim
NAR
Crveni sužnji
Traže prozore
Stomak im proklijao
U vrhu kule
Straže
Kopljanici
Ispružili koplja
Do vrha neba
Golo sunce
Ljubi im čela
Niz modra koplja
Jesenje prosipa boje
Dlanove hladne
Da im ogreje
Put udvojen
KIPARIS
Zelenom svilom
ogrnut
Pod hiton skriva tajnu
Na straži žednim
okom
Ispija srebrna svitanja
Koplje sunčeve
kazaljke
U modre uperio grudi
Po kamenim pločama
Smirenim rukama
Spuša lakokrile senke
Sa brega osmatra
Peščane plaže
Iz vrelog
peska
Odjekuje rika
Pogodjenog jelena
