|
DO BOGA
Treba ući u nebo
A ono je sivo
Čini se bližim
Svetionik ugašen
U polutami
Drveće kraj prozora
U daljini krovovi
Prozor me razdvaja
I zavesa od paučine
Samo toliko do Boga
DOK BOLUJEŠ
Imam dve jelke
Pod prozorom spavaće sobe
Znaš kako su visoke. . .
Od bašte do krova
Jasno ću ti opisati kako šumore
U ovoj pesmi
Imam i vrapce
I crnu mačku jednu
Često me uplaši
Imam dvadeset pet muva
Pedeset komaraca ukupno
Malog sivog miša pod krevetom
Imam stolicu koju si mi dao
Crveno-belu kraj puzavice na terasi
Jedna će biti dovoljna
Ako izađem
TIŠINA
Ni reč više
Neću da kažem
Kada se probudim
Ni da se
sećam
Neću više
Čim oči otvorim
San ću svoj
naterati
Da me ponese
Visoko da letim
San će mi
java biti
Tako ću učiniti
Kada se probudim
NIKAKVA PESMA
Ovo nije
nikakva pesma
Lavež s polja i daljina
Beba iz grla jeca
Pramen sede kose dečaka
Na nekom drugom jastuku
Ovo nije
san
Čekanje
Otkucaji iz tame
Ne prodajem
zvezde
Ne prodajem
U kućici
kao puž
Pužem i svlačim
Zimsku košulju
Trnci u nogama
Ovo
nije hod
Ni zov nije
Ni jadikovka
Dete cvili
Na nekom drugom jastuku
Pretvaram
noć u dan
Dahom ledenim
Zamrzavam sećanje
Ko zna ko
li će se probuditi
Ovo nije
priča
Senke
pokrivaju baruštinu
Dete se u
plaču guši
Na drugom jastuku
Opadaju sede vlasi
Ni pesma
ni san
Ni misao
Ovde više ne ulaze
Niti kroz ijednu pukotinu
puste kuće
Ni jedna
pesma
TREZNOST
Zveket flaša
dokazuje
živa sam
Lik
u napuklom ogledalu
Sklanjam se
da ne prepoznam
Procvetali
grm
pred kuću
kao iz mraka skoči
Bežim od
suseda
znaće da starim
Sumnja i
dokazivanje
Uđem
Klonim se istine
tišina je izvesna
niotkud znaka
Raduje me
okupljanje
tmurnih oblaka
pristaju uz tišinu
rešenost da ne izađem
Opkoljava
me nestvarnost
Ne volim
porcelanske figure
glasno im govorim
Rečnici su
puni reči
Zavode me večnošću
Slova me jedino brinu
iako ih je malo
Upoređujem
mrtvo i živo
Isto je - govori um
Pritiskom
na dugme
uništava se muzika
SEBI
Ne boj se
to samo sveća pucketa
damari smireni
na godine podsećaju
|
