Nakon
dvadeset i više godina razmišljanja o jednom književnom časopisu
koji bi objavljivao dobru literaturu iz našeg regiona,
tek 2005. se pojavio nulti, probni broj našeg magazina - Balkanskog
književnog glasnika.
Moram priznati da smo bili prijatno iznenađeni, kako posetom,
tako i brojem priloga koji su svakodnevno pristizali u uredništvo.
Svesni smo da posao koji radimo nije uzaludan: već sada naš
elektronski časopis u mesečno čita više ljudi nego sve ostale
balkanske književne časopise zajedno - bilo da su oni u štampanoj,
ili elektronskoj formi.
Ipak,
ne ide nam sve glatko: iako BKG ne isplaćuje honorare,
troškovi izdavanja jednog ovakvog magazina samo u elektronskoj
formi su već oko 500 € mesečno.
Štampano izdanje - i to u skromnom tiražu, na lošem papiru,
podiglo bi ovu cifru na nešto više od 2.500 € mesečno.
Ukoliko bi hteli da objavljujemo dve antologije Najfinije
poezije iz BKG i Najfinije proze iz BKG godišnje,
i dvanaest knjiga savremene proze, poezije i esejistike balkanskih
autora, kao što i planiramo - troškovi bi skočili na... ma,
nezamislivo.
BKG je do sad objavio nekoliko brojeva, i predstavio
nešto više od tri stotine pisaca svih balkanskih nacionalnosti
i jezika. Do sad niko nije dobio honorar za svoj tekst, fotografiju
ili crtež.
Predstavili smo projekat BKG u Kopenhagenu u proleće
2006, u Solunu početkom leta iste godine, i svoje live
izdanje na Javnom sastanku redakcije 23. oktobra,
u kući Đure Jakšića u Skadarliji. Na to književno veče posebno
su doputovali pisci, ne samo iz regiona, već i iz tako udaljenih
zemalja kao što su Sjedinjene Države, Francuska, Danska... svi
o svom trošku. Uskoro ćemo predstaviti BKG i u Zagrebu,
pa u Sarajevu, Skopju, Ljubljani, Mariboru, Podgorici, Prištini,
Atini, Tirani, Sofiji, Istambulu, Temišvaru, Bukureštu, Budimpešti...
Pričekajte, videćete.
Pre
izvesnog vremena poslali smo zvaničnu molbu za pomoć ministarstvu
kulture Republike Srbije, gradu Beogradu, kao i nekim inostranim
donatorima.
Iz "Balkan Incentive Fund for Culture", jedne od najznačajnijih
institucija koje pomažu kulturno stvaralaštvo odgovoreno nam
je, verovali ili ne, "da nam ne mogu
pomoći, jer ne podstičemo dovoljno regionalnu i međunacionalnu
saradnju u oblasti kulture na Balkanu".
Od
ministarstva kulture Republike Srbije ili Skupštine grada Beograda
do sad nismo dobili nikakav odgovor. Čekamo. Da podsetimo,
po novom najvišem pravnom aktu - ma šta vi, ili mi lično o novom
Ustavu mislili - Republika ima čak i obavezu da podstiče
i pomaže naš rad. (U članu 73 novousvojenog Ustava Republike
Srbije, pod naslovom "Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja"
piše samo ovo: "Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.
Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna
prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstiče i
pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.") Trebalo
bi da bude dovoljno, zar ne?
U planu nam je da, u saradnji sa Nevenom Mehinagićem i Interart
društvom - sa kojima već dugo sarađujemo - pokrenemo Dnevni
glasnik - sa vestima iz književnosti iz celog regiona;
BKG Radio koji
će se baviti kulturom, i, u prvo vreme, moći da se sluša samo
preko interneta. Takođe, želimo da sprovedemo u delo ideju o
kojoj ministarstva kuture nekoliko zemalja i ko zna koliko esnafskih
udruženja govore već godinama, a niko ništa na njoj ne radi:
da oformimo jedinstvenu bazu podataka o balkanskim piscima,
izdavačima, časopisima, online časopisima, knjižarama, online
knjižarama - taj projekat BKG zvaće se Balkanska
čitaonica. Po tom pitanju nešto smo, zahvaljujući Nevenu
Mehinagiću i Danijeli Jovanović, već i učinili. Ali, to je samo
skroman početak.
Za sve to je potreban novac. Ne mnogo novca, ali - novac.
Kulturni centar REX nam je još pre izvesnog vremena velikodušno
ponudio besplatni radni prostor za redakciju BKG, ali,
mi ga, na našu najveću žalost, i dalje ne koristimo: kako privući
toliko dobrovoljaca - volontera koji bi radili na ovako i ovoliko
obimnom poslu (ma koliko human taj posao bio)?
To ne znam.
Žao mi je što to moram da priznam, ali nekoliko dobrih saradnika
nas je već napustilo, jer je očekivalo da će "početne teškoće
biti brzo prevaziđene" - i da ćemo uskoro početi da isplaćujemo
plate i honorare. To se, naravno, nije desilo.
(Ako je neko, ipak, voljan da radi sa nama, slobodno neka piše
ovde.)
Dakle, čekamo i nadamo se.
Ponavljam se, ali, verujem da ovo valja reći nanovo: godinama
smo se trudili da od našeg poluostrva napravimo ostrvo, i to
ne obično, već pusto ostrvo. Na njemu – iako je ''pusto'', jasna
stvar, žive neki urođenici, ali svi su se posakrivali u svoje
kolibice od pruća i blata, ogradili se tarabama od kolja, pripremili
šančeve, vrelo ulje, praćke i kamenice za putnike – namernike...
Vreme je da se to promeni.
Na kraju krajeva, svi mi, okupljeni oko Balkanskog književnog
glasnika (a nema nas mnogo) se bavimo najlepšim poslom
na svetu – literaturom. Red je bar da znamo šta i naši susedi
koji dele isti zanat, istu muku i istu ljubav i strast rade.
Jedino na taj način možemo da od našeg ''pustog poluostrva''
napravimo potkontinent.
Dušan
Gojkov
Glavni i odgovorni urednik BKG
