I

Green neon light prolazi kroz roletne visokog fenstera, buši dark zimmera kosim hodnicima u kojima igra dust i udara u naspramni wall. Na podu leže 2 bodyja, 2 paralelna ugla trougla. Treći, gornji corner je rot šipka grejalice.
Neon se ugasi.
Silence.
Neon se upali i light preseče dark.

_____ 7 sati, 23 minuta, 14 sekundi kasnije:

"Taj Sat je ždrao samo klice. Nazivali su ga Chickin shit aber on je bio cool." Levi paralelni corner zaćuti.
Neon se ugasi.
"Iz hi-tech lukova gađali smo vozila. Sakrijemo se da nas guardian cameras i senzori ne vide, nanišamo i - cap. Čim strela uđe u polje alarm zavrišti a na fenster se navuče new blindirani sloj, reflektujući, da odbije laser. A camere čuješ kako zumiraju i razlažu shadow."
Neon se upali.
Desni iz para zaćuti.
Long dijalozi od monologa. Refleks odbrane.

_____ 4 sata, 5 minuta, 49 sekundi kasnije:

Iz 2 paralelna cornera diže se duboko, ravnomerno disanje i pravi vrtloge u dast dancu u kosim korridorima.

_____ 10 sati, 14 minuta, 0 sekundi kasnije:

"Schlafen", pita levi.
"Mmm."
Pitač podvuče dlanove pod izbrijani potiljak i seća se, otvorenih eyes koje ne vide:
Guardian teško korača korridorom. Gun kucka o pojasu. Svakih 5 koraka ugazi u krug lichta koji baca gola neonka sa plafona.
Ich, stisnut uz zatvoreni door, čekam. Udara mi u grlu, dišem kroz zähne.
S druge strane korridora stoji Ost.
Koraci prilaze. Tu su.
Shadow gazi. I - jump i udarac. Brid šake kači panzer šlem i smanjuje snagu. Body se trgne, zgrči, kopf okrene. Usta se otvore i otkriju zube. Beonjače uhvate light neona od ispred. Moj arm stoji podignut.
Ost udari u pleksus.
Guardian pada. Preskačemo ga i udaramo run u pravcu iz koga je ovaj došao. Ost u jumpu razbije cameru na wallu.
Door na kraju korridora su lockt. Nalećem i brava puca a plasticlimene šarke zacvile. Uskačemo u office i arbeitujemo.
"Što veći unordnung", rekao je naručilac. Ako mu je to fun...
Monitore i tastature čistim sa deskova i gazim heavy čizmama sa iron kapom na fingerima.
Ost baca papiere, provaljuje boxove i u ranac trpa nosače.
Ich se zabavljam bacanjem štampača up. On me kopira i isto radi sa procesorima.
Na endu preturamo deskove i čupamo instalation iz wallova. Iverica puca i pramenovi glass vune ispadnu. Ost diže tapes sa poda, lomi kasetu pa sve nosi u klozet. Čujem kako wasser šiba po šolji. Više nema arbeita. S one strane fenstera pada gust rain.
Okrenem se i zaledim. Iznad doora koji smo provalili je camera. Gurnem Osta. On baci augenblick pa me zagrli i klimne cameri.
Zwei Mickey Mousea sa plastic kezom mahnu gledaocima. Ipak, dok Ost pali fire na podu ja iskrivim držač tako da camera snima samo view na rain. Ljuti smoke se digne iz krša i mi izađemo.
Letzt pogled kaže da smo obavili lep job. Preskačemo guardiana sa facom uronjenom u svoj polusvareni abendessen, siđemo stepenicama do 4 floora udaljenog parterrea i izađemo na exit za fire, pa bočnom straße, kroz krš i otpad u koji bacamo maske i preko bodyja, usnulih ili ubijenih, uđemo u crowd. Iznad glava i kapuljača, lampiona i reklama, laseri šaraju himmel.
Jetzt, 288 sati, 46 minuta, 56 sekundi kasnije rain i dalje pada.

II

"Aufstehen, Dab, ajde."
Otvori augen. Iza crne Ostove shadow neon dubi dark.
"Time je."
Dab se iskobelja iz krpa, uspravi i protegli pa ode u kupatilo/klozet i tako razbije trougao i celu pozornicu. Popiša se u lavabo, isprska cold wasserom i vrati u zimmer. Ost je dark shadow u okviru fenstera. Podigao je roletnu. Outside žmirkaju, ispod oblaka, reklame.
"Let's go."
Lobby je prazan. Portir spava dok se na ekranu pred njim smenjuju pictures panzera koji jure kroz desert. Dust ostaje za njima. Jedna neonka namiguje i senči ogrebotine na izlizanim plastic foteljama. Door od milk glassa cede licht sa streeta. Ost i Dab izađu i
ugaze među night tipove koji se, podbuli, sa bloody eyesima, vraćaju u brloge. Night smena ustupa place prvoj dnevnoj. Stižu novi, podbilu, zimogrožljivi, zgrčeni tipovi. Smoke njihovih zigaretten meša se sa onim što ga izdišu oni koji odlaze, fogom sa meer rukavca, smogom toplana i parom sa fast food tezgi pored ulaza u shopova i barove. Neon i laser reklama bledi su, samo dark kosturi koji drže oslabeli licht. Vikači pred ulazima u jazbine zaćutali su. Mjuz koji im bije u leđa kao da nema ritma.
Ost i Dab provlače se kroz rulju ruku nabijenih u džepove jacketta. Fog im orosi face. Za moment obojica su bez ijedne misli, samo im se pramenovi reči vuku kroz mind. U ustima se vuku bale.

_____ 0 sati, 45 minuta, 16 sekundi kasnije:

Nošeni gužvom Ost i Dab izgaze iz traina. Door se trzajući zatvore i odjure u dark.
"Imamo još pola uhra", kaže Dab. "Ajde da nešto klopamo."
Priđu tezgi i naruče: Dab boil piletinu sa pirinčom a Ost pljeskavicu od algi, soje i planktona. Food je ljuta i hot.
Dok žvaće Ost razgleda peron. Na izlizanom betonu, između 5 putnika koji gledaju u dark tunnela, puzi mladić sa malim, deformisanim nogama i skuplja pikavce. Oni up se prave da ga ne vide. Bogalju se iz cornera usta cede bale.
Ost pljune zalogaj i okrene se. Another neuspešni pokušaj solo kalemljenja mišića u illegal laboratorium. Social help koju prima je, zbog tog nezakonitog postupanja, umanjena ispod garantovanog minimuma. Puno hteo a...
Dab posmatra smenu picturesa na reklamnim monitorima, leđima okrenut peronu. Zabavlja ga manekenka koja nude pliva po kristall wasseru bazena negde u skandinavskim šumama. Voda je zapravo otopljeni glečer star 100.000 jahre, šapne reklama. Najčistiji wasser na worldu.
Ost gleda istu reklamu ali ga bes tera da trpa big komade pljeskavice u mouth i teško ih guta. On mrzi da vidi bogalje, posebno kad jede. Najradije bi ih alles počistio sa streeta i bacio u garbage gde im je i platz. Zapravo se boji da jednom ne postane isti kao i oni. Jebi ga.
"Idemo", mumla punim ustima i baca masni papier.
Dab se osvrne i pođe.
Trče po pokretnim stepenicama. Hinter, bogalj puzi prema papieru.

¬_____ 0 sati, 20 minuta, 10 sekundi kasnije:

Tourist brodić klizi rukavcem. Fog okiva podnožja oblakodera koji se nadnose nad wasser. Iron litice iskićene neonom. Sky je siv od oblaka.
Ost i Dab sede na mokrim klupama.
Dab sluša synthetic voice vodiča i gleda tamo gde mu savetuje.
Ost drema. Ne sanja.

_____ 1 sat, 15 minuta, 12 sekundi kasnije:

"Das ist ta adresa", kaže Ost.
Building je nizak, malter sa fasade se ljušti. Na fensterima su plastic-iron šopke. Nikakvih reklama nema. Elektrik-bus staje na corneru streeta, otvori door, niko ne izađe i nastavi dalje.
"If je tako, let's go", odgovori Dab a u džepu stegne dršku udarača.
Ost ramenom gurne heavy door. I njemu su ruke u džepovima. U levoj stiska bokser a u desnoj udarač. Aber, izgleda cool.
Korridor iza doora je empty. Stanu.
Silence.
Door za njima tresne i trgne ih. To što je osvetljenje OK ne smiruje. Stoje i dalje. Building u kome su je stamben ali su stanari oterani visokim kirijama i jetzt je ovo obod business prstena.
Kroz door na right wallu izađe tip u fraku i kaže: "Ah so, stigli ste. Ovuda, bitte."
Okrene se i pođe. Na potiljku ima malu punđu. Pridošlice ga prate, prođu kroz jedan door u novi korridor. Tu ih dočeka novi tipos u fraku i sa punđom, klimne kolegi, otvori novi door i stane sa strane.
Ost i Dab se pogledaju i ništa ne vide u očima onog drugog. A ispred, u čelu velikog tischa sa 20 stolica, sedi novi tip. Door se nečujno zatvori.
"Stigli ste. Sedite boys, sedite."
Dab izvuče stolicu, treću left, i sedne.
Ost skine ranac, spusti ga na pod i sedne right od Daba.
"A to je stuff", pita tip i pokaže na ranac.
Oni klimnu a Ost ga podigne i izruči diskete i discove na tisch.
"Super, upravo super." Tip krene da slaže diskete. "No problems?"
"Nein, sem guardiana", odgovori Ost.
Dab ćuti. Takav je njihov deal. Ost je ugovorio job i on priča.
"Pusti guardiana. To nije bitno. Ovo je wichtig", i potapše gomilu. Dab gleda u to, pita se u čemu je štos. Diskete i discovi uvek mogu biti rerecordet a svi terminali su deo nekog netza.
"A geld", pita Ost.
"To je OK. Ovde je", i tip iz inside džepa vadi koverat, kezi se i pruža ga Ostu.
Dab se kao seti kako se ovaj prizor poklapa se nečim što je već video.
Ost cepa koverat i broji.
"OK", zaključi aber i dalje sedi.
"OK", klimne tip. "Aber, uz jedan uslov."
Ost i Dab se koče u pola uzdaha, stiskaju pesnice.
"Trebaćete mi još, more. Hoću da odete na ovu adresu i sačekate moj call. People koji su satisfied vašim arbeitom imaju nove planove za vas."
"A ako ne pristanemo", iscedi Ost.
"Maybe ne uspete da nađete exit." Tip slegne ramenima.
"Ili ne uspemo da pređemo straße u jednom stücku", doda Ost.
"Sehr gute idee."
Silence.
Dab stiska dršku udarača. Dlan je hladan i wet.
Ost mrda fingerima u desnoj patici.
Tip namešta čvor na kravatte.
"Joke na side. Ich sam prvi pokazao trust. Mogao sam da vam geld pošaljem po kuriru, zar ne? Aber nisam. Platio sam vam 12 tage u hotelu..."
"That je bio part uslova koje si tražio", konstatuje Ost.
"Positive. Aber, red je da i vi pokažete good will. Nudim vam new deal. I još 5 tage plaćen schlaf."
"3."
"4 i over."
"OK."
"Drago mi je da ste razumni. So, čujemo se za 4 tage. OK. Bye." Tip ustane.
Ost i Dab ustanu.
Tip klimne i pokaže im door. Ovaj se otvori.

III

Dab slegne: "Ne sviđa mi se."
"Ni meni", složi se Ost.
"Imaš bolju idee?"
Dab opet slegne.
Onda nemoj da kenjaš, misli Ost. Ovaj deal je moj i du za malo da ga uprskaš karatanjem. Schweinerei.
Dab i dalje stiska dršku udarača. To ga smiruje. "De ćemo?"
Stoje na corneru, čekaju bus. Rain je stao i oblaci se razilaze. Retki prolaznici obilaze 2 tipa u vrišti red i green jaknama, sa 1 milimetar haire frizurama kroz koje se vide kvrge i scars na kopfovima.
Tačno je 08:49:40, sreda.
Bus stiže

_____ 0 sati, 32 minuta, 12 sekundi kasnije:

Dab stoji na empty peronu metroa.
Train je upravo pokupio putnike, ko sardine, i nisu ušli.
Ost, 10 metara dalje, u zapušenom public klozetu, piša u lavabo. Mirror je naprsao i on vidi 63 odraza svoje face. Iz jedne kabine, left, viri leg u pocepanoj patici.
Dab iz dosade korača prema pregradi koja zatvara peron od ostatka tunnela. Sve je više garbagea, pikavaca, kurtona i tampona, grafita. Neonka nad njim je razbijena. U corneru zida i pregrade je gomila kutija. Odatle dolazi stenjanje. Neko se bavi sexom, duma Dab i stane, okrene se i pođe zurück.
Ost mirno žubori.
Uzdah, šum lufta koji klizi kroz zube, natera Daba da se okrene. Taj trzaj spasava mu life. Iglica sa drogom prozuji mu kraj ramena. Dab ugleda pucača kraj pregrade. Little slinavko u jeansu. Ponovo napinje pistole. "Ha", drekne Dab, sasvim nesvesno i zajuri se prema napadaču.
Ost čuje krik, schnell pakuje thing i istrči out.
Balavac podigne pistole. Dab se saginje.
Ost vidi Daba kako trči.
Uvuče kopf među tvrda ramena i
udara napadača u pleksus. Zalet obojicu gurne na pregradu, oni zastenju i padnu među papiere, krpe i dust.
Ost udari run prema klupku.
Dabova pesnica probije karton i zgrabi grkljan onog below. stegne. U balls ga udari koleno. Zagrcne se i stegne još jače a left fistom tresne u karton i nešto tvrdo.
Ost stigne i gleda kako se boxovi i plastic ploče ruše i zatrpavaju fight.
Dab zamahne još einmal i preseče ga schmertz u left pazuhu. Odskoči, pusti grkljan i hoće da dohvati bol koji peče. Protivnik da gurne sa sebe i počne da ustaje.
Ost vidi priliku koja se pomalja, izranja iz krša, prepozna je kad se uspravi i
zapuca joj spitz patike u kopf i ova padne down.
Dab ustane, hand iščupa pain iz pazuha i on ugleda strelicu, ne prepozna je pa je baci i to je usporeno kao slowmotion koševi.
Ost priskoči i povuče Daba na lichtung.
Dab prepozna amigosa i prepusti se, sve umorniji.
Ost ga polegne na bok i zadigne jackett i duks. Iz rupe pošteno curi blood. Strelica je udarila u rebro, iskrivila se i taj krivi spitz je, kad je Dab trgao, pocepao flesh. Aber, bar nije previše tog shita ušlo inside.
Dab već spava.
Ost se osvrne. Few ljudi na peronu ih ne gleda. Usrani joberi-šljakeri, arbeit macht frei. Ništa nisu videli aber neko je već zvao police. Shit, trebalo bi da ostavim here ovog pricka i da klisnem. Nek calne kad ne pazi. Aber, još mi treba. I Ost povuče kragnu Dabove jakne, pridigne ga i ošamari 3 puta.
"Ajde Barbika, otvori augen. Schlafen nicht gut, ti si working girl."
Dab čuje kako ga neko zove iz big, big distancea.
Ost razvuče još dve domaćinske šljage po klimavoj glavudži i Dab otškrine augen.
"Gute morgen herr. Jesi lepo sleepio? Diži se. Idemo. Evo traina."
Dab pokuša da se seti ko je njuška koja mu se unosi u facu a ima dirty zadah aber ne uspeva mu. Nije mu jasno ni šta to vidi ali je veoma funny. Zatvori eyes.
Ost uspravi Daba koji se kezi, povuče ga do prvog stuba i prisloni tamo. Train se zaustavlja i svakakve gubice izlaze. U waggon, u koji on uvuče Daba i gurne ga na prvi prazan sitz, pored uplašene bakice koja se pribija uz masni fenster kao selotejp, niko od onih sa perone ne uđe. Door se zatvore. Dok gleda prema endu perona Ostu je krivo što nije mogao da sasvim rutinski išutira onog u kutijama. Tek da naplati blood, sweat & tears, čak i ako ih nije bilo.
Dab, otvorenih usta, ne zna za sebe.

_____ 2 sata, 3 minuta, 30 sekundi kasnije:

Dark u Dabovim očima bledi i ubrzava pa se slomi i stroboneon probode augen. On zatrepće i uzdahne.
"Endlich, već sam mislio da ćemo da se vozimo all night long", kaže mu neko i on okrene kopf.
Ost, sa nogama na naslonu stolice ispred, baca mu svoj vidi-ša-sam-fruštukovao-i-dal-imam-blind-crevuljak smile. Ostu je već pun prick čekanja.
"Šta je bilo?", prokrči iz Daba.
"Nicht remember? No sweet memorys? Sramota. Pa bili smo na partyju mensch, sehr schön, ali ti je pozlilo pa si se ispovraćao u sise kupleraj-mutter i morali smo preko vode do slobode jer su hteli da nas gekurziraju. Ne sećaš se?"
Dab odmahne i to zaboli i natera mu svetlace.
"Znači, čist kurzschluß. Pa i nije tako strašno. Somebody je hteo da te proda za delove nekoj kleine secret klinik ali ti nisi bio kooperativan. Ne znam što se njegovi amigosi nisu uključili. Možda su u augenblicku skontali da i on može da posluži, kad ti već nećeš", Ost se zabavlja pričom.
"I gde smo sad?"
"Around unaokolo. Ako nismo tu, već ćemo da stignemo."
"Balegaš, balegaš?"
"I? Nein ja. Ja no-eat-no-shit-samo-rot-kreuz-arbeiten."
"OK, dugujem ti. Šta ćemo weiter?"
"Zavisi. Možeš da stojiš?"
Dab mrda fingerima i čini mu se da bi mogao da hoda. Ako do tamo nije predaleko.

_____ 0 sati, 15 minuta, 33 sekunda kasnije:

"Dosta je bilo spatzieren. Ne mogu više", dahće Dab.
Ost zastane, besan, pa se okrene i iskezi.
Stoje na obodu spoljnog prstena streetova zabave, koji okružuje business prsten u kome je, opet, citadela, prestižni heart cityja, mešavina prastarih fasada iza kojih se nakalemljene hi-tech skalamerije za sedišta intercontinental companyja, najskupljih kupleraja i tradicionalne državne institucije.
"Da naručimo taxi za ostatak? Ima još unglaublich 300 metara."
"Onda uspori", pristane Dab. Oseća se weak ali neće valjda Ost da mu kroji šlem.
Gleda kako se Dab klima, kao da krizira, i krene.
Reklame su sve bleđe što su bliži endu streeta. Podnevna pause za lunch nije počela pa vikači mlako pozivaju prolaznike, touriste koji su zalutali, klince pobegle iz schule i traže salone za maloletničku masažu, one jeftine, i mutne tipove besposličare. Dealeri, okupljeni u gomilama, cupkaju i puše. 3 lezbe u tesnom plastic-lederu nabacuju štiklama, zagrljene i ohole. Thing u džakastom kombinezonu sa kacigom na kopfu baulja sredinom trotoara. Kad udari u something ili somebody odbije se i promeni pravac. Audio-visualne halucination, uz malu help doupa. Easy može da mu/joj ovo bude poslednji walk ako ga/je se dočepaju herz-hunteri.
Umoran, podigne pogled i between kostura reklama vidi buildinge kraj čijih ulickanih ulaza prolazi. Alles su crni. I svi fensteri su closed. Jedini ulaz i exit je down, na streetu. A sasvim up je bezbojni himmel.

IV

Dab spava na pravougaoniku pene u corneru kraj doora.
Na drugoj side zimmera Ost kuca po tastaturi. Radi to sada jer želi da bude allein. Čekao je da Dab zaspi, što nije hard pošto droga i dalje, već treći tag, deluje. Mora da je neki heavy šit, teški mix. Kroz otvoreni fenster ulazi kiseli zadah raina. Na ekranu zaigraju cifre a za njima se pojave poternice i podaci o kriminalcima. Ost lista i traži sebe.
Ovo je public file i svako ko službenim organima ponudi information dobija nagradu. Natürlich, uvek je possible da tip ode na neku face klinik aber najveći broj ne može da pobegne od svoje njuške jer small fisch nikad nemaju dovoljno gelda. To znaju lojalni građani i kopf-hunteri.
Poternice isteknu, bez Osta, i on se vrati u file 'local news', 15 tage unazad, sve do vesti o upadu u neku bezveznu firmu. Razgleda snimke razbijenog officea pa movie koji je snimila camera iznad doora. 2 tipa razbijaju maschine a onda se okrenu gledaocima i zwei zagrljena Mickey Mousea sa plastic kezom mahnu. Posle jedan zapali fire ali se kadar podigne na rain i tako nastavi do enda. Speaker izdeklamuje iznos štete i doda da je guardian koga su napali već 10 uhr u komi.
Promeškolji se. Sanja kako slow ulazi u stan svojih roditelja i maše im dok oni pevaju pored tischa na kome je lunch.
Baca augenblick preko na ortaka spavača pa nastavi da traži nove vesti i, kad ih ne nađe ni u todey news, isključi terminal i legne.

_____ 0 sati, 49 minuta, 38 sekundi kasnije:

I dalje ne spava. Hot mu je. Ne pomera se aber misli ne može da zaustavi: Šta oće od nas? Već zweimal nas frei goste. Da to nije zbog guardiana? Cvikaju da će da se, ako je tot-mort, digne dust pa su nas sklonili da nismo na straße i ne postanemo ptice pevačice. A sve to je moglo easy da Dab nije teo da se kurči. Big karatista. Prick moj. Plus je boss tražio da uđu bez ičega. Kao da imaju one cheap senzore za metal i plasticmetal koji su povezani sa police. Sve to smrdi. Somebody će nekome gadno da zavuče. Gadan deal. Aber, old Ost ume da čuva svoj ass. Ne da on tek tako svoju čmarulju. Nein.
Dab trči niz stepenice a pesmica je svud around.

_____ 0 sati, 50 minuta, 23 sekunde kasnije:

Sanja kako stoji u redu. Prepoznaje svoje amigose iz ganga. Ispred je vođa, führer. Bira ekipu. Alles prelaze na drugu side, alles sem njega. Aber, ja sam tvoj pomoćnik, viče on führeru ali gang se okrene i ode. Trgne se, otvori augen. Vlažne su.
Još uvek trči, beži od songa i već je umoran.

_____ 8 sati, 5 minuta, 14 sekundi kasnije:

Dab je budan. Kopf mu je čudno bistar. Outside sviće i kroz fenster ulaze udaljeni glasovi. Oni su u kući koja je na granici prstena zabave, njen door gleda na street sa reklamama a fenster ovog zimmera na stambeno naselje koje je planom predodređeno za new business zone. Stanovnici su iseljeni ali rušenje još nije počelo. U te empty buildings zavukli su se klošari, maloletnički gangovi, begunci. To je sad danger zone. Zato su na prvih 10 floora svi otvori prema tom side zazidani. Tamo može da uđe samo neko ko je mad ili heavy naoružan.
Sanja kako ide alone kroz town i stenje.
Pridigne se da pogleda. Spava. Iskobelja se ispod pokrivača i ustane. Legs krcnu. Počeša se po stomaku i bosonog otapka do doora, izađe u korridor na čijem endu je k/k. Ovaj poslednji, 17 floor, u stvari je nazidan i namenjen je za služančad a njima je dovoljan i jedan zajednički k/k. Dab uđe i sedne na šolju. osluškuje sound zgrade: air conditionera, klokotanje rezervoara za wasser, zujenje liftova, prigušene voice, i pokušava da se seti nečega što je positive important, za šta je rekao sebi da ne sme da zaboravi.
Town je empty aber on zna da to samo tako izgleda i da se svi kriju od njega, da vire iza fenstera i smeju se. Stalno se osvrće i okreće na peni i gužva jastuk.
Gušenje, jer ne može da se remember, raste i Dab se osvrće oko sebe, gleda plastic imitacije pločica, slavinu na koju se uhvatio kamenac, korpu sa zgužvanim, umazanim papierima. Ne štima. Lepo su nas dočekali aber etwas ne štima. Samo smo se uležali i schlafen-schlafen.
U zimmeru zapišti terminal na podu.
Čuje poziv.
Otvara augen, iskobelja se i mahinalno pritisne 'in'. Na ekranu se pojavi tip od prekjuče: "Ovde Ent. Kako je boys? Ost, ti si? Gde ti je amigo?"
Osvrne se. Vidi prazan bett.
Prestalo je. Greška. Morao bi little da vežba gymnastik.
"Mora da je otišao da sere. Šta ima new?"
"Večeras u 18:00 dobićete instruktion za new job. Slično onom od prošli put. Jel sve OK?"
Baci papier kojim se obrisao, ustane i povuče wasser.
"Ne znam. Dab je nešto rotten. Nabili su mu strelu dok smo dolazili?"
"Who?"
"Dont know. Neki herz-hunteri. Sredili smo ih."
Opere ruke i izađe u korridor. Tapka do zimmera.
"Znači to je cool?"
"Positive."
Stigne do doora i čuje glasove inside.
"OK. Čujemo se. Ende."
"Over&out."
Otvori door. Ost prekine vezu i okrene se, zatečen.
"Ko je to bio?"
"Boss, Ent."
"Šta oće?"
"Zvaće u 18:00."
"Why?"
"Weiß nicht. Samo je zakazao."
Ode do ležaja i baci se na penu.
Ost ustane da ode u k/k i umije se.
Razmišlja: ovo je ispalo stupid ali boli me.
Dab se okrene na stomak i uradi 10 sklekova pa se baci na leđa i zatvori eyes.
Vrati se i, ne pogledavši Daba, legne i gleda u plafon. Ne razmišlja zašto je lagao.
Dab žmuri.
Silence.

_____ 0 sati, 15 minuta, 32 sekunde kasnije:

"Idemo na lunch", pita Dab.
Ost ćuti i žmuri.
"Ajmo", nastavi se Dab i ustane. Ne voli što prvi popušta aber treba, oni su ipak amigosi.
Ost se digne i krene za Dabom. Zna se ko mora da moli, misli.

_____ 5 sati, 49 minuta, 20 sekundi kasnije:

"Ovde Ent. Tu ste obijica? Gut. Zbijte se malo, ne vidim vas."
Oni se približe monitoru ali bez dodira.
Ost pokušava da mu faca ostane cool.
Dab gleda pored ekrana, kroz fenster.
"Tako. Super. Boys, ovako stoje stvari: mensch sa kojim sam imao meeting kaže da je sehr satisfied vašim arbeitom i ima nameru da vas angažuje noch einmal. Ako sve bude OK nudimo vam stalnu saradnju."
"Kako onda noch einmal", pita Dab.
"Ja. To je samo fraza, tako se kaže."
Iza Enta, van focusa, prođe senka.
"Šta je to stalna saradnja?"
"Arbeit samo za mene. Pod coverom."
"Kakav business", ubaci se Ost dok Dab uzima vazduh.
"Svakakav. Kao prošli i slični. A biće i kurirski. Sve easy ali poverljivo."
"A ovo, šta treba da uradimo?"
"Again da preuredite jedan office. Dobićete sve instruktion i šifre." "Guardian?"
"Samo ein alte man. Bilo bi super da ga sredite kao i prošlog."
"Kad?"
"Morgen. Dogovorićemo se. Javiću vam se tomorrow u 08:00. Avans vam
je kod bossa kuće. Nadam se da ćete dati positive antwort. Gute nacht. Ende."
Veza se prekine.
Dab ustane i ode do svoje pene. Legne. "Šta misliš", pita.
"Šta mislim? Pojma nemam." Ost legne i gleda u plafon. Bira reči koje će da kaže. Radi to nesvesno, po navici. Po insektu.
"Gadno je kad si solo. A i nije. Weiß nicht." Zaćuti. Neće da se seća.
Nalakćen, gleda Ostov shadow. "Yep. Gadno."
Slike iz "Super BiA" dođu mu jasne, sharp. Amigosi za šankom loču beer a mädchen pište, kikoću se i zgledaju.
Silence.
"Da odlučimo ujutru. Ja ću da udarim jedan sleep", predloži. "Pusti neki mjuz."
"Pusti sam." Opsuje i okrene se prema wallu.
Na svom side Ost se cereka ispod pokrivača.

_____ 28 sati, 21 minut, 0 sekundi kasnije:

Starac nicht nije osetio. Ost istrčava iz covera i iz pokreta ga udara u potiljak. Plastic kapa sleti sa kopfa a body padne na pod sa facom down.
Dab vidi kako se guardianove ruke i noge trzaju dok ga preskače.
Office je ćumez bez fenstera, sa jednim deskom i 2 terminala. Rasturaju ih detaljno i sa pleasure. Prazne napetost. Ost trpa nosače u ranac.
Kad je sve over, fire tinja, okrenu se prema cameri na wallu i zwei Mickey Mousa, zagrljena, mahnu. Ent je izričito tražio da to urade. Dopalo mu se first time. Istrčavaju u korridor, preko guardiana i niz stepenice. Na streetu, među ruljom, u crowdu, rasterećeni, skaču i podvriskuju. Uspeh je izbrisao podozrivost, nepoverenje. Sad su opet team.
Iznad njih i neonskih kostura nema ničega sem crnine.

V

"Fancy, jako fancy. Dopalo mi se. Special onaj geg sa mahanjem i ono 'guardian je bio mrtav na licu mesta'. Super. A alarm i šifre ostali clean. Postaćete slavni. Mickey Mouse twins. Mensch je jako satisfy pleased. Mickey Mouse twins. Zgodno." Ent se zasmeje i okrene prema nekom izvan ekrana.
"A triling", pita Ost.
"A ne, ne, nicht. Vi ne kapirate vic. Svaki cowboy može da provali šifre a svaki nakalemljeni sivonja da provali aber vi imate style, šlif. To mahanje. Jako funny, jako sweet."
Ost se okrene prema amigosu i namiguje. Balega.
Dab slegne. Entove words mu gode.
Još ih, obojicu, drži uspeh.
"OK, to je alles. Odmorite se pa se vidimo tomorrow. Boss će vam dati adresse. Bye, bye. Ende."
Ent ode.
"Ne reče nichts šta ćemo s disketama", kaže Dab.
"Sigurno čeka da mu donesemo tamo. To mu je plan. Ni geld nije pomenuo. I to je dort, positively."
"Znači da vučeno hot stuff do tamo i onda?"
"A onda - pojma nemam. Jebi ga. Shit. Da pregledamo nosače i vidimo šta ima?"
"C. Negativ. Neću da znam. Nego, uzmi od svake vrste stück i da to pošaljemo na post-rest pa ako zatreba..."
"Clever mensch. Sehr gute idee. Malo je bolja od one da biješ herz-huntera umesto da ga electro udariš. Umeš ti kad oćeš."
Dab slegne. Ne voli da ga zezaju.
"A da odemo malo na straße i zabavimo se? Geld imamo a i zeit."

_____ 3 sata, 13 minuta, 57 sekundi kasnije:

"Slušaj, du si moj amigos. Ti si sasvim OK al si malo zajebat."
Ost zapliće jezikom. Zagrlio je Daba i jedino njega vidi clear. Ostatak je šarena fleka.
"Ma šta malo? Mnogo, mnogo zajebat."
U antwort na ovo podrigne i potraž glass. Alles around je ubrzano. Senke zuje po baru, laseri ih probijaju a basovi mjuza biju, kroz njih, njemu u stomak.
"Kad sam te ono first time video mislio sam: seronja, shit-head. Horror. Koj će mi prick? Nisam ni teo da se uortačimo. Mislio sam: shit, kažem ti. Aber... c, prešo sam se. Ti se...", zastane da popije ostatak house specijaliteta. Unutra ima natural alkohola pomešanog sa hemostimulatorima.
Kroz plasticglass Ost vidi kako kraj njihovog tischa leluja mädchen, spusti glass a kapljice iz usta prskaju mu bradu i majicu.
"Herz, herz, dođi malo."
Mala priđe klateći se na štiklama. Dark strech haljina ništa ne skriva. Dab gleda u nju i izgleda mu da cica ima legs do grla a ostatak je vrišti red hair koja štrči na sve strane. Kao da je trese struja. To ga zasmeje.
Ost se nagnuo prema njoj i nešto mrsi. I ona se nagnula na njega pa joj kibi u sise koje tegle haljinu do pupka. Mora da su plastic, prođe mu kroz kopf, ovo mora da je nummer 16, i kaže: "Herz, kaži bossu da bi ona dvojica od up teli nešto da prodžaraju."
Okrene se i iskezi se: "Koji dominđos, a?"
Mädchen nestane u smokeu.

_____ 0 sati, 29 minuta, 44 sekunde kasnije:

Dab oseća kako mu sweat klizi niz leđa. Potiljak je wet. Između nožnih prstiju vrela vlaga. I između guzova golica. Znoj klizne u augen i zapeče. Gadi se sam sebi.
Ost dahće.
Otrgne se od flesha pod sobom i uspravi. Maca se okrene, uzdahne pa se nalakti i osmehne: "Honey, jesi se umorio? No problems. Oćeš da ti..."
"Nein."
"Ali honey, pa mališa je veseo."
Sagne se i pokupi jeans. U grlu udara knedla.
"Yes, yes, yes", lažira mädchen.
Ost svrši.
Fufa ustane. Heavy silicone sike sa zelenim bradavicama zadrhte. Između nogu je potpuno glatka.
"Aber...", počne odjednom svesna da joj mušterija odlazi i da sve ovo snima micro digital camera. Ako boss zaključi da nije zadovoljila, smanjiće joj geld a maybe je prebaci i u neko naselje rudara a odatle nema züruck, tamo ostaju krampače da skapaju pod nekom sirovinom. Ona mahinalno sklapa dlanove.
Dabu je muka. Ne može da zatvori jebeni šlic.
Padne na leđa zatvorenih očiju.
"Sve je OK. Super. Samo sam malo žedan. Treba mi malo lufta."
Izađe u korridor.
Ona, inside, moli: "Vrati se posle", a door se zatvore.
Korača prema liftu kroz tihi mjuz koji izbija odasvud around.
Prolazi pored doora iza koga Ost, znojav, hrče bez snova. Njegova seka, crnkinja tvrdih sisa i guze, sedi u malom k/k, right od ležaja, raskrečena na bideu i pušta da joj mlaz wassera ispire pussy misleći kako je ovaj schnell svršio pa može da primi još jednog mušteriju, što znači više gelda za extra shit.
Silazi liftom na treći floor, leđima okrenut mirroru u kabini. Knedla i dalje steže grlo. Slike, nevezane, iskrsavaju i on vidi sebe iznad ravnodušnog flesha i čuje mazne glasove. Zadrhti. Onda se pictures promene i on udara, stiska, grabi sise i guzove i strong nabija, stenje, sluša njihovo vrištanje, još više se pali i radi to dalje i dalje i dalje.
Ost češa uparena jaja i ne budi se.
Door lifta se otvori i on uđe u lobby, doda devojci izbrijanog kopfa svoj credit chip, ova klimne, ubaci ga u maschine i objavi: "Nummer 15."
Prođe kroz zavesu od glass perli u korridor i mjuz, nađe door 15 i uđe. Skine jeans, otvori dark kolevku, ugazi. Poklopac se zatvori sam.
"Hoću picture, dvoje normal, slow, no sound i hor water", naredi darku.
Kurac počne da se, balav, diže.
Toplota se penje, potapa ga. Uzdahne i promeškolji se. Wasser se popne do brade. Mrda fingerima. Zatvori nepotrebne augen. Knedla počne da popušta. Licht zaigra ispred i on baci augenblick. Tamo, zaklonjen pramenovima pare, blista holo picture para u zagrljaju. Maze se lizu. Mensch ulazi polako. On isto radi rukom, sve brže. Svo troje svršavaju u silenceu pa ih poklapa toplota i darknes.

VI

"Impossible."
"Aber je to. Nummer odgovara."
Ost i Dab stoje ispred buildinga. Na ploči iznad doora piše Muzej. Osvrću se, cupkaju, ruku nabijenih u džepove jakni. Onda se door, crni, otvori i izađe tip u fraku, glatke face.
"Stigli ste. Uđite", kaže i okrene se. Na potiljku, natürlich, nosi punđu.
Oni se zgledaju i uđu. U lobbyju je prohladno i tamno. Na spoljne fenstere namaknuti su plastic kapci.
Kao u grobnici, misli Dab.
Shit, duma Ost.
Obojica zastanu, za moment zaslepljeni.
"This way", govori punđa i otvara novi door iza kog blešti licht. Prođu kroz senke i uđu
inside.
Na big hromiranom stolu sedi frajer u dreči yellow trenerci i klati legsima. Igra se nekim video gameom pa baci augenblick na njih, kaže: "To su ti momci", i nastavi da kucka dugmiće.
Ost ga šacuje i misli: Koji je ovo prick? Liči na Enta samo što ima duži hair.
Dab konta: Liči na Enta. Ovde svi liče.
Iz video ploče se razlegne kreštavi smeh i tip lupi po njoj. "Verdammte idiot. Zaboravio sam na luftballon. Shit... Gut. A sad vi. Ent nije mogao da stigne. Odleteo je preko bare, morao je tamo da bude live. Za 2, 3 tage dolazi zurück. Za to vreme se odmorite a Klan", punđa se nakloni, "će da vam sve objasni. Good što ste s nama. Very nice. Ja ću morati da žurim. Dajte diskete."
Ost pruži kesu, ovaj je uzme, malo meri u ruci i konstatuje: "Gut. Ja sam Neht. Aufwiedersehen. Bye." I nastavi da čvrčka po igri.
Oni ga gledaju pa pođu za Klanom.
"I još nešto. Geld će vam dati Klan, je nemam zeita", dovikne Net za njima dok se door zatvaraju. Klan ih vodi kroz korridor do stepeništa i up na međusprat, opet bez lichta.
Ost psuje u sebi i tapka za vodičem koji ne mari za dark. Sve čeka da se spotakne ili udari u etwas.
Dab korača zadnji i right hand vuče po zidu pa je siguran u put.
Na endu Klan stane i otvori 2 door na left wallu. Zavire u zimmere. U svakoj je ležaj, klein orman, monitor sa terminalom na njemu i prolaz dovoljan za jednog.
"Samica", zvizne Ost, "luksuzno, nema šta. A de je klonja?"
Klan otvori zadnji door na right wallu.
"Direct preko roada. OK, bar ne moram mnogo ranije da krenem. I uvek čujem i namirišem dal neko inside arbeirtuje."
"Sobe su izolovane", odgovori Klan. "A u ormanu imate clean odeću i patike."
"Baš fine. Amigo, biraj."
Dab slegne: "Nema veze."
"Onda ću ja onu first. Ipak je dalje od k/k. A sad Klan, da se upoznamo: ich bin Ost, er ist Dab, du bist Klan. Understand?"
Klan klimne.
"Super."
Dab uđe u zimmer i neonka na plafonu se sama uključi. Malo tesno ali nice. Okrene se. Ost i Klan ga gledaju. "Nice", kaže, zateče i zbunjen.
Ost klimne Klanu i misli: Koj mu je prick, šta se krevelji, pa pita Klana: "Fine. Dakle šefe, kakav je program za todey? Jel može prvo geld pa klopa pa malo nepa?"
Klan klimne i iz inside džepa fraka izvadi 2 koverta i da ih Ostu.
"Lunch je za half sata. Doći ću po vas. I to je za danas alles. Od tomorrow kreće raspored upoznavanja. Toliko", okrene se na right peti i ode.
Ost odmeri oba koverta i onaj koji, fol, pretegne da Dabu. "Oš prvi u klonju ili ich", pita.

_____ 10 sati, 4 minuta, 30 sekundi kasnije:

Košarkaš na peronu usporava. Ball pada iz ogromne, swartz šake na peron i tu ostane.
"Vielleicht ipak nismo trebali", kaže Dab i gleda kroz fenster.
"O je? Aber zašto? Pa nismo u zatvoru." Ost, pored njega, sa legom dignutim na naslon stolice ispred kibi u ultra-tanku foliju u koju je uvijen višestruko zategnuti fleisch gospoje koja stoji kod doora traina. 2 balavca istetoviranih lobanja ulaze i masno se češu o nju. Frau ne protestvuje.
Dab sluša i reči prolaze kroz njega. Peron je empty.
"Ako radimo business za njih nisu nas kupili 100%. Za prošlih 16 tage ovo mi je first izlaz iz housea. Samo knjavamo. Essen-schlafen-essen i opet. Izem ti zabavu."
Tetovirani stanu ispred i iza frau. Ona gleda pravo.
"Bića igračka-plačka", komentariše Ost sebi u bradu. "Ali, ajde, ako misliš da nam treba inkognito cover, onda idemo na mesta gde smo anonimusi. No problems. OK?" Gleda Dabova leđa. Shit-head.
Klimne nestrpljiv da ga ostavi da gleda out. Tako je umoran i tup.
Train krene.
Ball na reklami lenjo se digne.
Trzaj gurne frau na grudi istetoviranog. U njegovoj desnici bljesne vrh igle. Ko traži - nađe, misli Ost.
Ball uskoči u ruku.
Prednji tetovirani nalegne leđima na gospojine sise. U igli je, natürlich, selbstvertändlich, droga.
Košarkaševa leg se digne a body krene za njom up.
Kroz crowd putnika počnu da se probijaju 2 nakalemljena.
"Stiže konjica."
Body je u odrazu i hand se digne i baca ball.
Prednji tetovirani se okrene. Bilderi stanu. Igla uđe u fleisch. Odoše slinavci. Policemani ima da ih rasture zbog pokušaja silovanja i krađe organa. A ako nisu policemani nego herz-hunteri biće 2 junge bodyja za seckanje i transplantation. Starku neće ni da pogledaju, ona je polovna roba. Ili arbeituje sa njima.
Ball pogađa koš bez koske.
Dark.
Train je ušao u tunnel.

_____ 1 sat, 14 minuta, 52 sekunde kasnije:

Nagnut, u stolici udesno, Dab sluša Osta. Ovaj melje li melje a njemu je hot u stomaku a licht i mjuz ulaze kroz door u separe i mame ga.
"Ich weiß nicht. Možda smo se zajebali ali geld je super. Za ono mala joba. Onaj prvi smo dobili jer ga niko nije hteo zato što je bezvezan, pa sam ga uzeo onako usput. Ich mislim da ti freakovi razbijaju svoje office da izvuku osiguranje", mulja Ost.
Dab slegne. Nije raspoložen za gnjavažu aber ako to kaže, Ost ima da se nadrka. On voli da ga slušaju. Dab ne voli trouble.
"Solo business je shit. To znaš. I ja znam, bio sam solo strelac. Bolje je kad imaš gang i stalnog bossa.
E totalno je u speedu, misli Dab i pokupi sa tischa, pored čaše, green trougao upakovan u vacuum kesicu. Pregrize plastic, air je naduva i istrese thing na dlan.
"Kad si u gangu, moraš da poštuješ pravila aber, jebeš li ga, kad si solo opet... shit."
Zagrize i toplota se razlije po jeziku i krene down da se sretne sa onom iz stomaka.
Ost ispije ostatak lemon vodke, zavali se i zatvori eyes. Svetlaci zaigraju.
Dab i sve around izbrišu se. Zrna lichta počnu da mile po kapcima. Vidi da je Ost otišao i ustane, teško i klimavo, otvori door, izađe i ugazi u colors i sound. Krene prema podijumu. Nazire senke između laserskih šara. Utroba, sa svakim korakom, hvata ritam.
Svetlaci golicaju.
Na podijumu je zentrum. Sound utiče u njega. Otvara usta i u njih curi neue toplota. Licht grebe raširene zenice i colors kaplju i razlivaju se po očima i faci, potapaju nozdrve, jezik i zube. Green i blau, kroz ušne kanale stignu do bubnih opni i provaljuju ih. Augen su zatvorene ali colors prolaze kroz pore.
Hand se otvori i glass pada na pod.
Alles je very, very slow.
Colors i sound jure kroz njega. Stomak se grči, creva se grče, pluća opuštaju pod teretom, herz skače. Fingeri sami mrdaju. Zubi se klimaju.
Ost se smeje.

VII

Licht probije dark. Za njim dođe sound i pljeskanje: "Ustajanje. Aufstehen. Los. Schnell."
Ost reži.
Dab odškrine kapak a sjaj ga probode skroz do mozga. "Shit", promrmlja ukrućenim jezikom.
Aber, vika ne prestaje.
"Los. Los."
Uspravi se. I hand mu je utrnuo. I leg. Odškrine i drugo oko. Vidi Klana kako stoji i pljeska. Idiot. Pokuša da ustane i ukapira da leži na podu, u prolazu između walla i kreveta na kom je razbacan Ost. Ne može da se seti u čijem su zimmeru i kako i kad su stigli. U ustima i nosu su mirisi i ukus duvana a u kopfu big šupljina.
Ost i dalje knjava.
Ipak uspe da ustane.
"Very good", pohvali Klan. "Za pola uhra je frühstück a onda arbeit."
Samo ga gleda, trepće, ispod kapaka ko da ima sand.
Ost stenje.
Klan ih odmeri noch einmal, okrene se i ode.
Dab uzdahne, krene prema dooru pa stane, povuče Osta sa kreveta. Ovaj teško tresne i opsuje. Nasmejan, vuče se u k/k.

_____ 0 sati, 38 minuta, 9 sekundi kasnije:

Klan ustane. "Možemo da krenemo." To nije frage, to je naređenje.
Ost i dalje žvaće hot-dog, bez da zna kakvog je ukusa, a Dab sune u sebe ostatak gorke kafe, strese se i ustane. Kuhinja u kojoj su je u parteru, odmah pored stepeništa kojim su sišli.
Kolona Klan-Dab-Ost izlazi i staje na sredinu lobbyja. Kapci su i dalje zatvoreni ali neonke rade.
"Ovo je ulaz u muzej", kaže Klan i podigne ruku. "Muzej je osnovan još polovinom prošlog centuryja ali je uglavnom tavorio dok ga nije preuzela Company PTP, od kad je koncepcija promenjena, da bi u sledećih 30 jahre..."
"Was ist das? Školica?" Ost čačka zähne coktanjem i pita.
Dab sa rukama u jeansu ćuti iako mu je dosadno.
Klan se okrene slow. "Moj aufgabe je da vas upoznam sa ustanovom u kojoj ćete raditi."
"Rad? Arbeit? Ti si mensch nešto loše izmixovao. Mi nismo ovde zbog joba. C. Ovo je naš cover. Pitaj Enta."
Klan mirno pilji u Osta. "Herr Ent nije prisutan a moje instruktion..."
"Zajebi instruktion za upotrebu. Nismo mi working girl. Mi smo spec mission. OK?"
Dab klimne ali i dalje ćuti.
"OK. Ja imam aufgabe da vas upoznam sa ovim ovde. Preskočiću uvod i idemo da vidimo šta ima a vas zwei posle diskutujte sa Entom." Klan se okrene i pođe.
"Možeš da se kladiš u to." Ost oseća victory i stoji raširenih nogu. Hteo bi još malo borbe i pobede. Siguran je.
Dab ga potapše po ramenu: "Let's go. Ionako nemamo šta drugo. Ajd da budemo kulturni."
Polaze. Prođu pored pulta koji liči na šank i stanu ispred lifta.
"A gde je onaj tip od yesterday? Tamo iz onog glavnog zimmera, pored kujne", pita Ost, još jak i narogušen.
"Herr Net je otišao." Elevetor stigne i Klan uđe. "On je, na molbu herr Enta, došao da vas dočeka. Da bude svečanije, verstehen? Doček in vivo."
"I ja tebi to isto. Fine. A šta je taj Net?"
Ušetaju u kabinu i krenu.
"Business saradnik her Enta."
"A šta si du?"
"Ja sam obermeister. Ovde."
"I šta je tvoj arbeit?"
Lift stane, door se otvori, izađu.
"Ja vodim ovaj muzej."
"A šta bi mi trebalo ovde da arbeitujemo? Po tvojim ideejama." Ost fiksira Klana. Samo čeka pogrešni korak.
"Nicht mojim. Ja samo primam befehle. Vaš arbeit je da budete guardiani. Here." Vodi ih kroz mali korridor do doora, otključa ga i otvori.
"Nisam znao da neko provaljuje u muzej."
Inside je dark, licht se pali i pred njima se ukaže sala koja zauzima celi floor, sa uspravnim, 3 metra visokim cilindrima, u čijim postoljima su comp terminali sa monitorima i sličnom opremom.
Dab zvizne a Ost skrene augenblick sa Klana i, zbunjen veličinom prostorije, izbaci jedno: "U je."
Svi stoje a Klan, sa očitim triumphom u glasu, upita: "Šta beše ovo poslednje frage, a", pa kad ne dobi antwort krene prolazom između cilindara i, ne osvrčući se, počne da deklamuje: "Ovo je zentrum postavka muzeja. U ovoj sali nalaze se 342 hibernirana bodyja poznatih ljudi koji su bolovali od bolesti neizlečivih u njihovom zeitu. Svi su uspavani i tako će ostati dok se ne pronađe lek za njih. Kao što vidite, kovčezi u koje su privremeno zatvoreni su providni tako da možemo videti njihova lica i tela."
"Jebote, ovo je ko u nekom horroriću", dobaci Dab.
"Natürlich, crowd smrznutih golišavaca", doda Ost i gleda sivi body starca prekriven injem. "Ovom se toliko oteglio da su morali da ga smrznu. Pravi horror show."
"Svaki od uspavanih je potpisao contract sa muzejem po kome je naša obligation da snabdevamo energyjom hibernacione maschine i da deponujemo odgovarajući iznos, geld award, u bank tako da, kad se steknu uslovi za izlečenje, oni budu probuđeni i imaju pričnu sumu gelda za rehabilitation i ostatak lifea. Jedini obligation pacijenta jeste da daje dozvolu da, dok su uspavani, publikum može da ih gleda. Ovo je, dakle, jedan ideal kombination humanosti vlasnika muzeja, marketinga i stvaranja mogućnosti da public, live, vidi legendarne i famous persone."
"Bravo, sjajan speech", klapće Ost a Dab mu se pridružuje.
Sad rade kao team protiv outsidera.
"Long live golaći u iceu."
Klan se okrene i proba da izvede, ne baš mnogo uspešno, očito ne vežba često, nešto nalik na osmeh.
"I mi treba da čuvamo da ih neko ne gepi. Ura!"
"Naravno, za njih je to samo ein moment. Oni nemaju night mare ni träume. A što se golotinje tiče - to je technology. A zbog neuznemiravanja public mnenja, zabranjeno je snimanje za TV, press i film."
"Jako smart. Jako," dahće Ost.
"Very, very, very", doda se Dab.
Pljesnu se dlanovima. Team.
"Sick man, sick. Da mi je neko spelovao da ću here da završim, reko bi mu: Ala kenjaš."
Klan opet pokuša da se osmehne.
Dab s njim. Čini mu se da je početna zategnutost popustila.
"OK, to je alles. Idemo down. Već je 18:06", zaključi Klan.
"Kako alles? Pa tek smo startovali", pita Dab.
"Tako. Na gornjim spratovima je technik a u podrumu maschinen za energy aber to za vas nije interessant."
"A gde sređujete pacijente?"
"Sve to radi klinik. Tamo se pacijenti pregledaju, potpišu conctract i uspavaju, pa se tek dann transportuju here. Mi, ovde, samo ih preuzimamo."
"I pravimo show. Wunderbar. A što nema publikuma?"
"Muzej je zatvoren zbog renoviranja."
"O jea? A šta se renovira?"
"Technik. Idemo." Najava osmeha izbledi sa Klanove face.
Ost i Dab to ne vide.
Izađu iz sale, licht se ugasi i Klan zaključa door.
"I šta sad", pita Ost.
"Nicht. Dok se herr Ent ne javi nećete imati nikakve obaveze. Vi imate deal sa njim."
"A možemo da izlazimo?"
"Natürlich. Ali bih vam preporučio bar 'XXII century' jer se tu okuplja naš folk. A i blizu je."
"Kakav folk?"
"Pa naši iz muzeja i ostalih PTP odeljenja."
"A gde su ostali odavde."
"Na odmoru."
"Aha. So, OK."
"Ali vas upozoravam da više nećete spajati frühstück sa lunchom. Ako ne ustanete on time preskačete klopu. Clear?"
"OK. To je fear deal."

_____ 4 sata, 51 minut, 26 sekundi kasnije:

"Man, ovo je mrtvo puvanje", šapne Ost Dabu.
Sede u baru "XXII century", za šankom i cugaju beer. Oko njih se, kroz smoke, muvaju animir dame, našminkani dečaci, polupijani šljakeri u synthetic odelima. Light-show nije preterano šaren a mjuz je very slow.
"Ko penzionerski matine. Shit."
"Cuga je OK", kaže Dab i to i misli.
"A tabletice su za zabavište. Nisam ni na leru a kamo li u speedu. Zeit je za tutanj."
"A Klan?"
Dab ga traži među veselim tipovima i gospojama za stolovima ispred empty dance podijuma.
"Ko ga jebe. Nek puši svoj... Mrak. Treba mi nešto hot-hot-hot."
"Idemo aber slow. Prvo du pa ich. Da ne zapadne za eye."
Dabu je isto tako dosadno ali ne bi da kvari dobre odnose sa Klanom. Još ne zna da li mu se dopada ono što je čuo. Neodlučan je. Gleda oko sebe.
Ost se već probija kroz rulju iznerviran ovim placeom i Dabovim kilavljenjem. Aber, mada hoće da što pre ispari ne preteruje sa guranjem, neće da rizikuje da nafilovani guardiani pomisle da je trouble maker. A ima i nepokrivena leđa. Instinkt streeta čuva ga od ovakvih fehlera.
Dab ispije beer i slow and easy and cool krene. Sve face su nepoznate i zeit je da se pridruži svom amigosu. Uvek pokrivaj back leđa, kaže instinkt streeta. Freund je freund. Iskezi se bakici sa šarenim hairom, nagazi je i šapne: "Insekat man, insekat."
Tu je, svuda around. Insekat hara townom.

VIII

Ost bulji u plafon. Podrhtava u ritmu njegovog herza. Roletne su razređene i light mutnog taga puzi inside. Tačno je 11:28:14. Za lunch je rano a frühstück je prespavao.
Dab korača streetom i besno gleda oko sebe. Creva mu krče. Prespavao je frühstück i kad je ustao za tischom, u kujni, zatekne Klana koji ravnodušno drnda video game. To ga razbesni aber on vrlo slow dođe do exita, pritisne dlan na bravu i izađe. I već bar 20 minute spatziera a nigde ne vidi bar ili tezgu sa fast-foodom. Buildings mračnih fenstera i heavy doora naslanjaju se jedan na drugi, s obe strane straße.
A sa Klanom se nije zezati. Taj nešto kaže i schluß. Zajebat tip. Kao i Ent. Samo je ovaj gadan a onaj kao fini. Tako se slow kreće, soft i smooth ko nindža. A eyes - čist ice. Kao i Entove gorile. I svi nekako liče, ni da su bruderi. Da nisu klonovi? Na streetu se svašta šuška. Da companys to rade. Isti tip sa istom facom i otiscima. Štancuju killere. Preturi se na bok.
Jebeni straße. Ovde je sve naopako. Prolaznici su retki i ne obaziru se, alle u tamnim mantilima. Ovaj street je jedan od srednjih u trećem business prstenu. Buildings su stari 60-tak jahre i još uvek služe ali se već prave planovi o njihovom rušenju i gradnji new glass-steel-plastic-compact blokova. Stigne do bus stationa i čita raspored polazaka. Još 25 minuta, sriče. Za toliko zeita bi stigao do traina ili nekog življeg placea. I ovome je end čim se transport tako tegli. Okrene se i natenane vraća u muzej.
Ne, ovi samo liče. A Ent i onaj Net su slični. Ne štima to... Aber, nemamo mnogo lufta. Ili ovo ili... ono što je bilo. Pictures počnu da se odmotavaju: on u darku, umoran, hungry, smrznut, drhtav, slinav, usran i upišan, čuči, jedva diše, cvokoću zubi, sluša, čeka, trgne se na svaki šum, augen ga grebu, spava mu se a ne sme, štipa se, znoji od vrućine pa drhti od jeze i čeka, čeka da neko dođe, police ili neko od ganga i završi sa njim. Stisne fist i udari u pod. Verdamte idiot. To je on. Krebil. Seljober. Shit head. Bulja žvaće gaće, sere kreč.
U stomaku mu empty a u kopfu se navlači smog. One rote tabletice mora da su bile neki mix. Augenblick mu se klati od oblačnog, kilavog skyja, praznog roada, zgrada, do patika koje je navukao. I polako-opet-up-left-rigth-još up.
Ne, ne, nein i nicht i negativ. Nema više uletanja. Old Ost voli svoj ass. Moj ass über alles. Umiren, legne na leđa. If su oni neki gang ili organisation, on zna šta treba.
I u taj ovlaš augenblick uđe kleine, yellow pločica na najbližem buildingu, pa na onom pored i onom sledećem. Stane, osvrne se na empty street pa popne preko 3 stepenika do doora i pločice i pročita:

"Uau", zvizne, "das ist nešto big." Vrati se na trotoar i nastavi. I svi buildigns imaju pločice, vidi. I muzej. Stene pred door. Ovo je very, very serious. Ako smo u okviru... Picture šanka za kojim stoji ko zamlata dok amigosi ulaze, nasmejani, projuri. Ako smo... onda je to gut. Sehr gut.
Plafon i dalje pulsira i donosi toplotu, poslednje trzaje onih tabletica i jointa i on im se prepušta.

_____ 0 sati, 58 minuta, 10 sekundi kasnije:

Klan ulazi u kujnu, Ost čačka zähne a Dab je zavaljen na stolicu i mrda fingerima u patikama, i objavi: "Poziv."
"De baš sad kad varim", odgovori Ost i ustane.
Dab ga prati, mrzovoljno aber bez reči.
Klan ih vodi do pulta u lobbyju, pokaže terminal i ode. Na ekranu je Ent. "Aha, tu se. Ost a... a evo i Daba. Pa, amigosi, kako je? Gut?"
Ost sedne na stolicu a Dab dovuče najbližu i namesti se iza njega.
"The", promrmlja Ost. Dab klimne.
"Šta nije OK?"
"Alles. Ovaj Klajn nas je proglasio guardiansima. Kaže da je to tvoj instruktion."
"Yes Ost, moj. Muzej je vaš cover. Da bi sve bilo clean vi morate da budete zaposleni. Verstehen? Vi ste sad pošteni boys, savesni arbeiteri. To je deal. Meni ne trebaju 2 punkera, to imam na tone. Ja hoću pouzdane menscheve."
"OK sve to aber da ja, mi budemo guardiani to je... stupid."
"Off course, u tome je caka."
Ost se okrene Dabu. Ovaj slegne ramenima pa klimne.
"Ne znam man. Nisam to ja... nisam naviko", sleže Ost zbunjen, "Sve te cake, sranja sa lunchom..."
"Was sa lunchom?"
"Pa Klan kaže: ko zakasni nema klope, ko da smo u army."
"A tako. Ha. Klan vam je boss za muzej. On vam je disziplin aber je OK. Porazgovaraću sa njim i..."
"Jal može da mi imamo neki probni arbeit", upada Dab. "Kao mesec dana pa da vi vidite da li smo OK za vas a mi da..."
"Da vidimo dal možemo da ukapiramo ovaj system", uleti Ost kome je ova idee došla ko kec na deset.
"HM... aber... no, gut. Ako možete - možete. Neću da vas teram. OK."
Dab i Ost klimaju.
"Dobro. Nema ljutiš. Fertig. Ende." Ekran se isprazni.
Silence.
Ost, pogrbljen, sa laktovima na tischu, misli: Dobra mu je idee aber šta se on meša. Ja sam boss. Ja sam našao njega.
Dab, zavaljen, duma: Gut. Sad će Ent da vidi da sam ja smart.
Ost, da tišina ne bi značila da je ostao bez teksta, upita: Und."
"Šta? ... Pa ne znam, mislim da je ideja bila OK." Dab očekuje potvrdu, ne neku preteranu aber, ipak, bar da mu prizna da je bio sehr gut.
Ost ćuti, Dab se vrpolji, vidi ga krajem eyesa, pa će: "Mmmm, ja, ja, selbstvertädlich...", pa da bi još nešto rekao doda: "Ajmo na lunch."
"Pa već smo jeli."
"Jelda? Ali je bilo slabo. Ich bin jako hungry." Vadi se i Dab to vidi.
"Ne znam. De da idemo?"
"Weiß nicht. Somewhere."
"Kasnije. Aj da udarimo jedan nap." Dab kontrira zbog izostale pohvale.
"Samo bi da hrčeš. Totalno si korodiro... Ajd OK ali samo little time. Večeras će biti luda night."

_____ 4 sata, 7 minuta, 21 sedunda kasnije:

Dab drema. Toplo mu je i oseća kako mu se kita naliva i diže. Iskrzane sline snova u kojima njegov vater leži na kauču i spava ispred in TVa a on ga, kao klinac, špijunira, vuku se u zaborav.
Door se otvori i Ost uđe. "Jebi ga, lije ko iz pičke. Bull shit." Upravo se popeo up. Učinilo mu se da nije nikakav horror pa se spustio do ulaza, video kako rain šiba i vratio se zurück. Besan je i na rain i na Daba koji ga je nagovorio da ostanu.
Dab viri ispod obrva u shadow iza kog je osvetljeni korridor. Zadovoljan je što ne mora da se pomeri.
"Du si guilty za ovo. Duguješ turu pića." Mada, ne bi ni izašao. Ovaj rain bi mu probušio jaknu dok bi stigao do nekog transporta. Okrene se da izađe a onda, još besan, uključi light. Neon bljesne. Dab se pokrije preko kopfa. "Ajde, dosta knjavanja, sad će večerinka a morgen je arbeit. Ti si erste smena, za kaznu." Izađe ne zatvorivši door, uđe u svoj zimmer, uključi terminal i nađe football, navi ton i baci ne na penu. Shit. Al mi je amigos, pun je viceva ko govno špiceva.
Dab se, uprkos lichtu i buki, promeškolji, oseti krutost kurca svoga i zadovoljno mljacne.

IX

Klan pali lihgt u Dabovom zimmeru u 05:30. Ovaj se trgne, presečan sjajem i zatrepće.
"Imaš 30 minute zeita", saopšti Klan i izađe.
Otrgnut iz toplote, oznojenih leđa, žmirka. Mutni pictures vuku se ispred augen. Gleda sat. 05:31:14. Verdammte shit. Ost mi je ovo lepo smestio. Umoran je i spava mu se još od jušerašnjeg luncha. Na večeru nije ni sišao. Mora da je Ost rekao Klanu za smenu. Izvlači noge ispod pokrivača i zadrhti.
Ost spava face okrenute wallu koji deli njegov i Dabov zimmer. Diše duboko.
Drhturi i prolazi korridorom. Gleda Ostov door. Kroz kopf projuri da mu zalupa na door i pobegne, kao kad je, još klinac, sa gangom, pritiskao brave na vozilima i bežao dok alarm vrišti. Aber, to je zaludna zabava. Zna da to sad neće učiniti. Neće da zna da je to ne zato što voli Osta već jer ga se plaši. Ulazi u k/k. Plaši kao i svih ostalih koji su mu bili führeri. Umiva se. Wasser je mlak ali ipak zadrhti. Uspravi se i gleda u mirroru: slomljena njuška, brada od nedelju tada, izdžikljali hair. Sehr schön. Nasmeje se. Pojave se 2 reda krnjaka. Ko da sam pušio petarde.
Sanja senke u fogu. Green promiče slow. U njoj je kap plave.
Vrati se ne pogledavši ostov door i počne da oblači. On ne voli bossove aber ih se plaši. I sluša.

_____ 0 sati, 15 minuta, 53 sekunde kasnije:

"Das ist daß", klimne Klan. Nakrivio je kopf i merka Daba koji stoji pred njim u blue uniformi, zbunjen i krut. "Super. Odlično ti stoji. Pravi konfekcijski tip. Idemo."
Pođu iz kujne, Klan napred, do lobbyja i terminala na pultu.
"Startuješ ga i ukucaš name u formular. Tu kod: Smena I."
"Zar ovo čudo nema voice control?"
"Ima, aber je out. Ovde je alles manual. Zato moraš alles da ukucavaš."
Dab sedne i uradi to. "Valda se zato i zove muzej jer je sve matoro."
"I ostaviš ga 'on', da vidiš da li ima neke instruktion... Nema. Negativ. Gut. I to je alles. Ako se nešto desi to treba da zabeležiš. Ako ne, zabeleži da je sve OK na endu smene. Dotle sedi, slušaj mjuz, igraj games, gledaj TV. Obavezno je da za tvojih 6 stunde 3 mal obiđeš salu up, evo ti ključ, i da proveriš energy na ormanu." Klan ga povede do tamo.
Meškolji se u snu. Colori se mešaju.
"A ovo", pita i pokazuje door pored ormana.
"Ulaz u podrum. Nicht interesthing za vas."
Klan se vrati do pulta koji je nasuprot ulaznog doora a ispred korridora sa kujnom i stepeništem za međusprat. Left od pulta, gledano sa ulaza je lift a right podrum.
Boje se mrdaju. Green bledi i postaje yellow.
"Warum je muzej close?"
"Regulation. Zvanično jeste zatvoren, zato ne možete da nosite guns, aber ulaz mora da bude otključan."
"Ha?"
"OK, znam da imate kod sebe... etwas ali official ste nenaoružani."
"Ko ti je rekao?"
"Nobody. Ne mora neko nešto da mi kaže, neke things su normal. Ja, gut, idem da malo dremnem. Ulaz je open. Klopa ostaje..."
"Ne mogu ovako rano da jedem."
"Dobro, aber do podne neću da je ima. Pojedi ili baci. Ostavi porciju za amigosa, ako se probudi. Bye."
Klimne mu i gleda kao ulazi u zimmer u kojoj je bio Net. Ne može da se seti da li je tamo, sem tischa, video krevet. Sedne za terminal.
Žuta potamni u blue.
Zvuke zameni silence.

_____ 2 sata, 9 minuta, 15 sekundi kasnije:

Penje se liftom. Spava mu se, kopf je težak a kapci svrbe. Da ne bi zadremao ustao je, zaključao ulazni door i ide u obilazak. Zeva dok se elevator otvara, uđe u korridor i otključa salu.
Okrene se na right bok. Left leg viri ispod pokrivača. Picture su sve jasnije. Neko, a on zna da je to on, korača dark streetovima. Mjuz trešti svuda around mada ga ne čuje.
Licht se upali i on krene između cilindara. Indikatori su green a na monitorima klize kolone brojeva, za njima idu dijagrami i, again, brojevi. Iznad technike je white plasticmermer ploča sa rot utisnutim imenom i podacima o bodyju koji je potopljen u ice i u koji ulaze šarene makromolekularne cevčice. Stane ispred nekoga ko se zove Dir Jan Vos i počne da sriče ono što ispod namena piše. Aber, odmah pošto iščita nekoliko skraćenica za akademske titule, odustaje. To je ipak prevelik napor na koji nije navikao.
Neko hoda a mjuz mu udara u pleksus uvek kad dođe do doora bara. Ispred svih stoji vikač i poziva inside. Zagleda korridore koji vodi down i vidi plave i zelene plamenove u njima. Korača dalje.
Old man iznad natpisa je smežurana, grey vreća na koju se nahvatalo inje. Skin je naboran na kolenima, ispalom stomaku, pravi mu sise, visi na vratu, obrazima, ispod kapaka. Mora da su mu i augen naborane. I svuda mu ulaze žice, žute, green, rot. Stvarno je fanny.
Onda čuje voice iza sebe: "Come on in. Ne gledaj that. Gledaj this. Ovo je heavy, heavy monster sound." Okrene se i uđe u plavi korridor. Light zaigra i on zažmiri. Kao ponovo otvori eyes vidi samo punđu vodiča što zamiče iza cornera. "Hej, halt", drekne i potrči.
Iza starca je novi starac, pa baba spuvanih sisurdi i oklembešene trbušine, sa injem koje se uhvatilo na skoro ćelavu picu. Razgleda je, hands nabijenih u džepove. Više se ne smeje. Počinje jasno da čuje zvuk, zujenja maschinen u podnožjima cilindara. Sa svakim korakom air je hladniji, ne zbog pada temperature već, čini mu se, zbog nekog gvozdenog mirisa u zimmeru. Kao u hospitalu, ono kad su mu krpili šaku. Onda je bio heroj, spasao je bossa. Posle je mislio da ga iz zahvalnosti pošteđuju kad je na redu action a...
Juri za beguncem. U big hangaru je. Krov kao da je posađen na mnogo stubova a walls around nema. Sun je negde up i alles inside je u shadowsu a out blješti. Ne može ništa da vidi. "Shit. De si? Du? Javi se", viče i okreće se. Dust kovitla oko legs. Onda sevnu nečija leđa i on zašprinta za njima.
I druga side je puna cilindara sa bapcima i dedurcima. Living dead straße. Jako zabavno. Izložba smrznutih kipova. Ko može ovo da gleda? Debeli i suvi, veliki i mali, svi gray i nikakvi. Prođe pored još jednog pa se vrati. Ovog zna sa TV. Bulji mu u njušku. Bio je neki politician ili tako nešto. Čita ploču:... počasni dr, mr, savetnik, ambassador... Sigurno je držao dosadne speechove. A klinja mu je kurz. Ko bi reko šta sve ima ispod silk odela.
Galopira u punom gasu i nichts. Nikako za izbije out. Sve se vrti around sebe. A dust sve dublji. A ono ispred beži. Sad sevne bela guza pa je pokrije shadow. Nema pojma čija je.
Prvi mlađi man ga zbuni. Iako siv body je još očuvan, fleisch nije mlohav. Ovaj nije bio lucky, Ili jeste? Spatziera dalje. Indikatori namiguju. Sledeća je neka babuskera pa matori kenjac i
stane. 3 cilindra ispred augenblick zakači nešto neobično. Požuri tamo.
Saplete se i padne. Dust mu uđe u augen i usta. Pljune. Jedva vidi. Sve je neka magla. Und jetzt? Pipka po zemlji. Alles je ravno, nikakva džomba. Nastavi četvoronoške. Ne ustaje i ne nervira se. Sasvim je cool.
Sick man, sick, Unutra je, mmm, super riba. Čak i ovako smrznuta je bomba. Uau. Sisići, guza, lepa faca, pussy. Stoji, raširenih legsa, sa osloncem u obe pete i blene. Sve je zategnuto. Čita:

... više od 20 jahre.
Ground postane wasser i on roni, otvorenih augen. Odozgo sija sun. Oseća so u ustima. Ne oseća da treba da diše. Alles around je clean. Small fish polako pliva i ne plaši ga se. Gleda down, u dno i između starih, zelenih auto guma i drugog krša vidi neke ljude. Njihovi legsi su urasli u garbage, oni plutaju uspravno, mašu mu. I - prepoznaje ih. To su tipovi koje su sredili on i gang. Svi imaju smile na facama. I onaj old guardian. Mahne im, skroz cool. roni dalje i vidi nekog poznatog ali ne može da se seti ko je. Počinje da ga tišti nekakav teret u stomaku.
Al je očuvana. Seht gut. Na ovako nešto nije mogao da baci augenblick nikad. Nikad live. Možda na virtualu. Na public plažama nema ovakvih komada. A ni takav hair nikad nije video. Potpuno je weiß.
Nisu alge, to je hair. White hair. Talasa se. A onaj prvi, nepoznati,to je Dab. Nešto pokazuje aber pritisak u stomaku je sve veći i on se okrene i
Mora da je pokaže Ostu.
probudi, znojav i oseća bol i stomaku. Upišaće se. Otrči u k/k.
Okrene se i izađe iz sale.

_____ 0 sati, 10 minuta, 39 sekundi kasnije:

Bešika je još utrnuta. Sweat je obrisao majicom. U kopfu mutno. Ne seća se šta je sanjao.
Šeta lobbyjem. Koraci pomalo odjekuju. U kopfu se mota bleda picture Vene. Suviše je prozirna pa vidi samo hair, deo vrata, sisiće. Čini mu se da je ne bi prepoznao. Mogao bi da je pogleda noch einmal ali još ima zeita do obilaska. A mami ga.
Terminal zapišti. Priskoči i uključi vezu.
Ent: "Aha, so, već si ustao. Super. Imam za tebe ein job. Very easy. Treba da odeš i preneseš message. OK?"
"No problem. Kad?"
"Sad. Spremi se i odmah kreni. Obuci nešto clean."
"Ready-steady-go system?"
"Natürlich. Kad si gotov javi mi se. Rezervisaću ti open line, samo pritisni zvezdicu." Ekran se isprazni.
"Fala Bogu, malo action", kaže sam sebi i ustane, grabi čistu majicu iz ormana, prljavu skine i baci na pod. Pogleda gaće, baš su štrokave aber nema zeita da se menjaju, navuče jeans i patike i izlazi.
Baš je hungry. Mogao bi da jede. Ode do kujne, uzme svoju klopu i sedne.
Siđe do kujne. Vidi Daba i trgne se.
"O, tu si." Dab klimne punih usta. Jede sendwich sa kultivisanim algama i senfom.
"Kaffee", pita.
Dab klimne.
Uzme lonče i naspe do vrha šolje. Udahne paru, mmm.... i popi gutljaj. Gorčina napuni usta, pljuvačka šikne, jurne niz grlo i odnosi otupelost. Strese se. "Jebote. Ovo prija sehr gut. Imaš pljugu?"
Dab guta i cokne. "De se žuriš?"
"Dobio sam aufgabe."
"Od who?"
"Ent me nazvao personal."
Dab zagrize. Puvaš se, misli.
Popije još gutljaj. "Moram idem. Bye", kaže tako da zvuči važno i ode.
Dab gleda kako se door sklapa. Žvaće.
Dođe do pulta i pritisne zvezdicu na tastaturi.
Ent se pojavi: "Tako schnell?"
"Arbeit über alles", odgovori zadovoljno.
"Gut. Also, treba da odeš do 89. streeta, nummer 84994 i potražiš herr Neta."
"Znam ga, on nam je pravio doček", brzo dodaje. Uvlači se.
"Yes, baš taj. Kaži mu: 'Koyanisqaasi'. Ništa više. I nema nikakvog antworta. Verstehst? Urgent je."
"Natürlich. Koyanisqaasi. OK. Ende."
"Good luck. Ende."
I dalje žvaće. Ne čuje nikakav razgovor ni otvaranje doora. Pomalo mu je krivo što nije dobio aufgabe ali ga teši da on vredno odrađuje smenu.

_____ 1 sat, 21 minut, 40 sekundi kasnije:

Train stane i Ost sačeka da svi izađu pa odlepi leđa od pregrade, gurne hand kroz door koji se zatvara i skoči na peron. Nikad nisi dovoljno careful. Makar i kad si u sunny side of town. Naravno, preteruje aber ga to zabavlja i daje feeling powera i važnosti. 89. je u skupom business delu a ovde je procenat kriminaliteta dvostruko niži nego u partovima kroz koje se on kretao.
Sedi za terminalom i otvara prvi video-game na programu: Gold hunt. Na ekranu se razmota mapa i on bira gde će da kopa.
Prođe preko clean perona sa wallovim bez grafita, celim plakatima i reklamnim monitorima, pored 3 policemana sa white rukavicama i nisko obešenim futrolama i, pokretnim stepenicama, popne na straße. I tu je nice i čisto. Buildings su visoki glass-mirror-plastic prsti zabijeni u himmel. Nikakve reklame i vika. Svi prolaznici strašno serious, začešljani, picnuti, somewhere žure. Cice su utegnute u leder i on je siguran da je to 100% original odrano sa neke živuljke. Krene za jednom supertankom folijom ispod koje se grči fleisch, zvizne a augenblick mu padne na white rukavice.
Četu robota sprži razbesneli dragon i Dab se povuče. Konto sa životima drastično se istanjio i bolje je da pokupi šta može a kad se again nagoji - vratiće se.
Nije ovo place za mene, misli, složi baby facu i prođe pored organa. Ne bi voleo da remetim public peace. To može da bude bolno.
Electric eye je razbio tako što je u njega zaleteo robota. Ostali riju u petoj brzini i - evo kovčega. Katanac puca. Dobio je prvi ključ i 30 new života. Lepa zaliha.
84994 je big nummer ispred buildinga sa little gold pločicom na kojoj je utisnuto PTP. Mirror door se otvori i Ost ugazi u baštu. Vodoskok prska a cveće sveta. Light je zelen a visoko up, iznad ptica, sija sun. Izgleda kao pravi aber nije. U susret mu, stazom od sitnog šljunka, priđe tip u fraku i sa punđom. "Izvolite", šapne.
Roboti prosejavaju desert. Još 3.000.000 kubika. Zeit ističe. Neće stići. Prebaci robote 2 kvadranta vorwärds. Moraće da blefira. Sito zagrebe i alarm zapišti. I - ključ je tu.
"Treba mi herr Net."
Tip klimne. Ovde je moda ista za alles. "Herr Net je na brifingu. U čemu je stvar?"
"U tome da moram da ga vidim live."
"To je unmöglich. Možete ostaviti message."
"Negativ. Treba mi urgent."
"Ponavljam, to je..."
Ost kibi iza tipovog kopfa i vidi kako se, iz visina slušta glass elevator.
"... unmöglich."
Dragon je ljut ali Dab zna znanje. Zašao mu je s leđa i ovaj ne može da okrene kopf. I - kovčeg je tu. I ključevu su u bravi. Click. Poklopac se diže. Inside su 2 boxa. Koji je pravi?
Kosati je Net.
"Herr Net", vikne. Onaj se okrene. Ost skoči u grass i potrči.
"Du, halt", vrisne za njim punđa.
"Halt."
Preskače potočić i već je kod lifta. Strelica zvizne pored kopfa. Jeste, to je Net.
"Imam message za vas", dahće.
Odabere left box, gurne ključ. Poklopac se otvori a inside je samo dark, black hole koja mu popije sve živote i on je dead.

X

"Stigao sam."
"Very nice. Jesi se lepo zabavljo?"
Dab sedi za tischom u kujni, sa Klanom, i večera.
"Šta kenjaš? Kakvo zezanje, samo strict business. Do sad sam jurcao around", laže Ost. U stvari je posle predaje messagea malo spatzirao i obišao 2 bara. Ipak, dovoljno je trezan da se namršti. Šta ima on mene da propituje? "Zaglavio sam u metrou i bilo je čupavo. Tražili su bombu ali je bila lažna uzbuna."
"Klopa", pita Klan.
"Aha." Sedne i uzme komad pizze. "Shit. Ovo je hot-hot."
Dabu je drago što se Ost opeko. Besan je jer je morao da odšljaka i tupadžijinu smenu od 12:00 do 18:00. Klan se pojavio u podne i pozvao ga na lunch pa saopštio da mora da zameni Osta. To mu se nije dopalo, već je bio total umoran aber je pristao da bi se videlo da je lojalan, da ne zateže i nije pizda. Sad je skroz slomljen, guta poslednji zalogaj i ustaje.
Jede i dalje besan. On će meni... i šta mu se pravdam.
"Gute nacht", pozdravlja.
Ost ga ni ne pogleda.
Klan secka pizzu i bulji u tanjir.
A malo pre, dok se žalio, rekao da će sve biti OK. Izađe.
Pogleda u door pa u Klana. Ovaj se osmehne i namigne.

_____ 14 sati, 19 minuta, 43 sekunde kasnije:

Dab ulazi u Central librery. To mu uspe tek u četvrtom pokušaju. Nije preterano spretan sa computerima. Ono malo što je naučio u public scool brzo je zaboravio. Zato se sad bori sa registrima a oni mu izmiču. Kad se konačno na ekranu ispiše 'wait-serch', odahne. Oko njega je silence. Ost i Klan sigurno spavaju. Licht se provlači između kapaka.
Ne pomera se. Spava bez snova.
Slova počnu da se nižu. Nagne se i čita. Venina biografija staje u 6 redova:
rođena tad-i-tad, roditelje napustila sa 12. g.
Kao ich, misli.
Odmah ušla u svet show businessa. Snimila 149 porno filmova. Kritičari je smatraju za tipičnog predstavnika art-porno pravca. Za epizodnu ulogu u filmu "Usijana vlaga" nagrađena Oscarom. U 23.g. obolela od nepoznate bolesti i uspavana u muzeju PTP company. Filmografija...
Nijedan od naslova mu ništa ne znači. Nije sklon njihovoj konzumaciji, osim u pauzama između beera i drugih zabava. Zato nasumično zaustavlja listanje i zavali se da pogleda movie koji počinje.
Leži na leđima. Onda augen počnu da se pomeraju.

_____ 3 sata, 5 minuta, 38 sekundi kasnije:

"Si se odljutio", pita Ost.
Dab sedi za tischom a Klan kraj friže sipa lemon sok u zamagljeni glass. Lunch je upravo završen u silenceu i ovo su prve reči izgovorene u kujni. Dab ćuti. Bes ga je spopao čim je ušao.
"OK, nek ti ostane." Okrene se i ode. On se i onako nije odljutio i hteo je da natera Daba da prvi popusti. Aber, nije hitno. Zna se ko je boss.
Dab gleda u door pa u Klana. Ovaj mu se osmehne i klimne.

_____ 3 sata, 22 minuta, 20 sekundi kasnije:

Ost šeta salom. Strašno je dosadno. Prošpartao je ceo lobby, up-down, pokušao da igra video-game, gleda film, aber od svega mu je ostala tupost koja raste u razdraženost. Glupačka uniforma grebe i žulja.
Dab se okrene i pogleda sat na monitoru. Nikako ne može da zaspi. Ni tihi mjuz ne pali. Legne na leđa i gleda plafon, red od lighta brojki sa ekrana.
Spatzieren kroz salu još ga više pali. Eto šta arbeituje: čuva gomilu babuskera i matorih kenjaca u deep frizu. Kao da oni nekom trebaju? Pisci, filozofi, naučnici, političari i ostala gamad. Da su valjali bili bi live. Da su stavili nekog fußballspielera ili basketballera ili nekog mean tipa koji im je svima jebo mamu jer više nije imao žvake, ko onaj freak što je pokoko 115 ljudi, žena i dece u onom tržnom centru, to bi bilo OK. Ili onaj sa varilačkim naočarima koji je bacio nekog seronju pod train zbog karte. Das ist ein superman. To bi rulja gledala. a ove...
Pridigne se, isključi sat pa opet okrene Central librery. Uspe mu iz prve. Protrči pored biografije, izabere prvi movie sa liste pa se, dok imena actora još teku špicom, predomisli, vrati na start i zatraži objašnjenje pojma 'art-porno'.
Ko bi to gledo? I još u ovakvom hospital smradu. U trenu kad reši da se okrene zapazi cilinder sa mladim woman bodyjem, Opa! Pa ima here i uspavanih lepotica. Very interesting. Priđe i krene da šacuje. Nice, very nice, very, very. Ima tu svakojakih čuda. Lepo očuvano. Aber, bruder preferira taze stuff.
Na ekranu se ispiše:
Art-porno, filmski pravac započet filmom "Rešenje za iznenađenje" V. Aba, koji je rodonačelnik i teoretičar pravca. Baziran na iskustvima naturalizma, neorealizma i tzv. realnog filma, u koja su, namerno grubim rešenjima, ubacivani junaci visoko stilizovanog fetišizma, što je rezultiralo delima sasvim osobene estetičke mešavine krajnje netipičnih elemenata, što je zbunjivalo kako gledaoce, navikle na klasični porno, tako i kritičare, zatečene visokim uzletima u čisti artizam. Samoubistvom V. Aba i bolešću njegove vodeće glumice Vene, art-porno nestaje sa filmske scene. Bibliografija važnijih teorijskih radova o art-pornou...
Ništa od ovoga što je sročio nije razumeo, mada je hteo, pa se vraća na filmografiju i zatraži da mu pokažu first movie sa spiska.
Zaključa salu i siđe u lobby. Ono malo zezanja na račun glumice popravilo mu je raspoloženje. Seda za terminal i kucka po tastaturi. Prvo mu stignu kolone brojeva sa berze. Lakim dodirom 'entera' briše ih.
Dok Vena, kao dobra vila, puši glavnom junaku, suvom, kržljavom nosonji koji je seljober upropašten sušom, ozone rupom nad svojom njivom i ženom koja ga vara sa patuljastim ponyjem, oseća kako mu potiljkom prolaze cold žmarci a u low stomaku raste pritisak, first time od kako je ovde. Ono što je video za vreme smene samo ga je učinilo zbunjenim i nervous zbog osujećenosti da se 100% preda gledanja. Jer, plaši se da ga neko ne vidi i ismeje. Taj neko je Ost. To je strah iz kinderzeita, vezan za neuspeh u prvoj gagn orgiji kojoj je prisustvovao, kad nije hteo da mu se digne.
Panzeri i dalje dižu yellow dust, snimani odozgo pa sa right side. Zatim se picture menja i plasticsteel monster dolazi u susret cameri, sve veći i veći. Na endu sve prekrije dark. I lako click. Na redu je game Gold hunt.
U black mrežastim čarapama, zategnuta u lakovani leder, sa 12 cm visokim fluorescentnim štiklama, Vena stoji, lako raširenih legs i šapuče: "Ubi me tim semenom." On svršava.

_____ 1 sat, 52 minuta, 14 sekundi kasnije:

Sede za tischom, Klan razgovara, na zadnjem ulazu u building, u malom korridoru iza kujne, sa momkom koji donosi food.
Osta to nervira aber, zadovoljan je što je svršio gnjavašu od smene.
Dab, pomalo umoran, oseća obligation da pokaže good volju prema amigosu aber, trenutno je zadovoljan onim što mu se desilo. Obaveza malo pretegne i on pita: "Und, kako ti se sviđa."
"Was? Arbeit? Čisti shit..."
Koleba se da li da upita za Venu. Smatra to svojom tajnom. Možda bi njeno otkrivanje odobrovoljilo Osta.
"Pa nije valjda..."
"Kompletno sranje. Sve one smrzotine. Koga boli za to? I još ona fanfulja." Oseća se jakim dok rastura sve stvari.
"Kakva fanfulja?"
"Ona young... Mora da si bacio augenblick. Neka kurava."
Zaćuti, meri Osta. "Nein, nisam."
"E, next time pogledaj. Pussy joj ko dve šake a usta... Pravi lips service. Aber, nije to important." Sad je very strong.
"Idemo u life?"
"Ne mogu. Umoran sam."
"Idemo somewhere da se odmorimo ko menschevi."
"C. Morgen radim."
Ost udahne pa zaćuti. Koji sam ja idiot njega da molim.
Dab zna da nije trebalo da odbije ponudu aber oseća se kao da je prevaren.
Klan unosi klopu u potpuni silence.

_____ 0 sati, 30 minuta, 9 sekundi kasnije:

Terminal zapišti i Ost ga uključi.
Ent.: "Tu si. Gut. Onaj aufgabe si obavio sehr gut. Tako treba. Inicijativa, action, kein bürokratie. Ideš negde?"
Leži i pokušava da čuje šta se dešava u susednom zimmeru. Zadržava dah.
Zadrži dah. Aber Ent je već video otvoreni orman. "Da... malo u life."
"Natürlich. Samo vorwärts. Čujemo se morgen. Neka bude veselo. Ende." Udahne, zatvori orman, gurne prljavu majicu ispod kreveta i krene.
Čuje kako je door lupnuo, sačeka malo iako zna da Ost neće da ga zove zwei mal pa ustane, uključi terminal i uđe u Central librery.

XI

"Koliko si zadovoljan ovim jobom?"
"Pa, OK, mislim alles je OK... Ja."
Dab je još iznenađen pozivom koji ga je prekinuo u traženju objašnjenja maschinerije u podnožju cilindara.
"Izvešten sam da si bio na arbeitu zwei smene kontinuirano. To je ausgezeichnet. Mi cenimo požrtvovanost i revnost. Veoma cenimo. No dobro, wir ćemo se još videti, neću više da te ometam. Zeit je za obilazak, zar ne? Ende." Ent nestane sa ekrana.
Ost spava.
Udahnuo je da nešto kaže pa zatvori usta. Znači zadovoljni su. Klan je poslao raport. Zato je here, da ošacuje da li smo good za prijem u company. Nije to kao da te primaju u neki street gang pa moraš da se kurčiš. Ovi prate svakog i ne traže da se jako dernjaš nego i da si cool i pouzdan, da mogu da se oslone. Ustane, zadovoljan sobom, i krene prema elevatoru. Ceni se etwas drugo a ne samo puvanje.
Uplaten u pokrivač sanja kako neko viče njegovo namme. Za tren otvori augen ali ga toplota vuče nazad.
Pređe korridor, otključa salu i uputi se direct prema Veni. Onaj metal air natera dlačice na vratu da se nakostreše. Nakožila se ježa, šapne. Stane i zagleda u gray body. Odmah nađe onaj shadow na bradi koji je otkrio jutros. I opet mu nije jasno da li je to prava rupica na skinu ili je to ice. Na picture to nije zapazio aber možda movie nisu prebačeni na high resolution. Pogled mu klizne niz vrat, između žica, na grudi, stomak, žbunić, butine, do legs fingera. Još ne primećuje aber reči u njegovom kopfu, za ono što vidi, drugačije su od onih od prošlog taga. Sad su mekše.
Negde zapišti poziv i on se okrene. Ne prepoznaje walls around. Kao da mu se namerno isprečuju. Verdammte walls, psuje, a poziv i dalje pišti. Ako ne stigne uskoro, prestaće a zna da to njega zovu. Udari run aber ga sapletu i padne. Kad se okrene vidi brdo icea na svojim legsovima. Zacvili i skupi noge pod pokrivač.
Ponovo razgleda podnožje cilindra sa onim indikatorima, dugmićima i prekidačima. Yep, i dalje je tamo. Kleine dugmence iznad koga piše 'mic'. Dodirne ga ovlaš, tek da oseti izbočinu. Moraće Klanu da postavi jedno frage.
Stigne do terminala, uključi ga aber onaj što je zvao prekinuo je contact.

_____ 2 sata, 8 minuta, 13 sekundi kasnije:

Gleda u plafon i ne vidi ga. U kopfu mu mutno. Zeit je za lunch. Klan je već kucao na door. Ne zbog klope, boli njega dal će da ždere, nego mora na smenu. Jebeni job.
Klan ga sluša pa klimne: "Gut. Alle information možeš da nađeš u house fileu, ne moraš da ideš out. Samo, warum ti treba?"
"Pa, ako dođe neki public, da znam da držim speech." Unapred je smislio antwort. Znao je da će da ga pita.
"To ti neće trebati. Nismo još u planu za big open. Ne isplati se još i to. I ovako su troškovi phantastisch... Aber, no problems, pogledaj file ako te to čini happy."
"Ja, sehr gut. Danke." Ne uspeva da sakrije smile iako je planirao da ne pokazuje da ga tema mnogo pali, kako to nalaže insekat streeta. Mali smile trgne mu lips.
Prevali se preko left boka i padne sa pene na pod. Aufstehen.

_____ 4 sata, 21 minut, 9 sekundi kasnije:

Nervozan je. Poludeće ako se nešto ne desi. Već 3 mal je prošpartao salu, heavy korakom lupao po lobbyju, up-down i gore-dole i up-down. Positiv će pošandrcao ako samo uključi terminal. Ne mora da kucne ni jednu dirku. Sve one stupid games i songovi i war izveštaji, sve to, alles, eksplodiraće mu brain. Nein, nein, nein, ne može to tako više ni eine sekunde.
Pažljivo čita dobijene instrukcije. Unbelievable. To 'mic' preko neke od žica ulazi u head, u mozak, i tamo ubacuje reči. To je bio hit od pre 3 jahre: 'Razgovarajte sa velikanima'. Postaviš frage a oni daju anrwort. Samo se dugo čeka jer brain uspavanih jedva da radi i to very, very slowly. Mora da se čeka da frage bude polako ubačen i još duže na odgovor. Zato je thing propala. Niemand neće da čeka 2-3 meseca za jedno yes ili no, a kamo li jahre za nešto duže, pa još kad su i pitanja ograničena... A mogli su da daju lažnjake, nađu nekog ko smišlja antwort, uvek ili samo ako uspavani neće da sarađuje jer to nije predviđeno u contractu. Samo, koga boli za to? Samo neke freakove. Film i TV starovi se zaborave za čas a kamoli političari...
Ni minut more. Okrene se i brzim, strong korakom šiba do Klanovog zimmera. Zakuca. Niko ne da antwort. Zakuca again, oslušna pa, nestrpljiv i nasrtljiv, pritisne kvaku, door se otvori i on gurne kopf inside. "Klan...", počne aber onda vidi da tu nema nikoga. Empty. Na onom hromiranom tischu je uredno složena gomila odeće. Pored je prazna fotelja, ormani, oni office, za držanje svakakvih papiera su closed. "Nobody", zaključi.
Znači, to bi moglo... aber... kao. Misli su mu potpuno zbrkane. Ponovo se nagne i čita instruction.
Gde je? Uvek je tu za klopu. Posle lunca ide i svoj zimmer. Vrati se do pulta. Možda je izašao out? Aber, on to ne radi, stalno je here. I klopu donose. Čekaj, kako ne izlazi, pa bio je mit uns u onoj mizeriji od bara? Mora da je i jetzt tamo. Šmugnuo kad niko ne gleda a tamo loče i juri guzate mädchen. Shit. A treba mu da ga pita kad će novi action. I onaj shit-head Ent nije ostavio svoj nummer nego ga drži here na vešalici pa kad mu treba izvadi nas. Nicht nas. Daba su otpisali, on je goli arbeiter, fizikalac. A ich...
Nađe slow mjuz i isključi licht. Leži zatvorenih augen i duma. Vraćaju mu se pictures iz Veninih filmoa, alles što im, onako kilavima, radi, she, super opaka riba. A kidnula je od matoraca u life kao i on, u 12. Previđa, u svom oduševljenju tom sličnošću, da gotovo 90% mladih radi isto u istim godinama., da je to postupak koji im se usađuje kroz alle medije, music, film, video-game. Zamišlja kako je ona baš ista sa njim, she tako slavna, cool, sharp. Vidi sebe umesto onih kilavaca kako joj radi, bolje, a ona, koja zna znanje, jebe ga sa osmehom. I negde između želje da ga pohvale i da bude dobar boy u strong handsima, zaspi.
A klopa? Šta ako se ne vrati i ne dođe klopa? Frühstück može da preskoči, lunch tako-tako aber večeru absolutely negativno nicht. Zabije ruke u uniformisane džepove i spatziera. Dođe do ulaznog doora. Lockt. Nije ga ni otvarao posle prvog obilaska sale. Obrne se. Augenblick mu padne na door podruma. Možda tamo ima etwas. Neka zaliha cuge pa je onaj solo ljušti. Priđe i pročita natpis, black slova na yellow ploči: 'Zabranjen ulaz. Opasno po život'. Ako smo guardian što ne bi smeli da uđemo, i pritisne kvaku. Door se, heavy i debeo, bešumno otvori. Iza je stepenište i red svetiljki u right wallu. Stane. Insekat opomene. Šta ako ono down stvarno nije za everybody? Povuče leg i zatvori door. Radoznalost je ukokala macu, kažu. Ne želi troubles. Osvrne se, zabije ruke u džepove i počne tiho da zvižduće. Kao, sve je OK. No troubles, Za sada.
Dab duboko diše. Ne sanja.

_____ 3 sata, 25 minuta, 51 sekunda kasnije:

Pištanje ga trgne. Za tren blene u ekran. Još nije time za smenu. Ni za večeru. Novi pisak ga natera da uključi vezu.
Ent mu klimne: "Nisam te probudio?"
Ost kuca po tastaturi.
"Nein, malo sam leškario."
Ne može da uđe u file sa planom muzeja.
"OK. Imam aufgabe za du. Malo actiona."
Dobija information o zgradi aber ne i skicu.
"Sad?"
Again je na početku.
"Negativ. Morgen u 05:30. Treba da preuzmeš etwas. Alles je very, very easy aber je potreban diskretan tip."
Zavali se u fotelju i gleda ekran.
"A moja smena?"
Probaće opet tomorrow. Baš ga kopka šta ima down.
"To je moj problem. Javi mi se morgen u 05:00:00. Rezervisaću ti liniju, samo pritisni star. OK, ende."
Energy mascinen und šta još? Pogleda na sat.
"Yes..." Vrati se na penu. Zbunjen. Aufgabe. To je jetzt red na njega. Da vide koliko je dobar.
A vreme je i za klopu. Okrene se, ustane i pođe u kujnu. Tihi uzdah iza leđa, right, kurz ga zbuni a onda samo klimne.
A zeit je i za klopu.

_____ 3 sata, 1 minut, 44 sekunde kasnije:

Pizda se uvukao u ass. Sad je i on big mensch. A ja moram da šljakam umesto njega. Verdammte idiot. Nemaju pojma. Ich sam ga pokupio u onom baru. A nisam morao. Sažalio sam se. Dobro, gut... Videće da je tupadžija. Sedi u baru a nude mädchen cupkaju mu iznad kopfa, na šanku. Sve su obrijane i up i down i obojene u gold farbe.
Prevrće se na peni. Uzbuđen, uznemiren. Strah da će da omane dolazi u talasima. Posle se hrabri, sklupčan. Pogleda sat. Samo zwei minut je prošao od kako je prošli put bacio augenblick.
Izlazi silver girl i krene da se uvija. Mjuz je sve brži. Ona raskreči legs i pussy zine. Aplauz. Pridigne se, čučne, raširi kolena a fingerima right handa picu i počne da piški. Rulja se dernja dok piškica curi down sa bine. "Shit", kaže sebi. Onaj talk sa Klanom mu je pokvario nacht. Proguta ostatak cuge i krene out. Celu night su mu zasrali. A silverka dovuče gomilu predmeta, od telephonske slušalice do statue anđelka, i alle će da ih gura u sebe na radost pijanih kenjaca i drkadžija koji ga lupaju ispod tischa.
A posle će da proba taj microphone. Da vidi kako arbeituje. Pogleda monitor. Samo minut. Toplo je, hot. Zbaci pokrivač.

XII

Ost spava.
Dab korača prema corneru na kome treba da preuzme paketić. Ne zna was je u njemu, Ent nije rekao a on nije pitao da ne ispadne da nešto zateže. "Alles je very, very easy", ponovio je.
Sanja svoj gang. Sede u "Zooom" baru i cirkaju.
Straße je potpuno empty. Ovo je ivica zabavnog prstena. Walls sa njegove right side su od buildinga business kruga. Prvih 10 floora je od swartz-mirror-plastic-steela. Tek tamo up počinju fensteri. Iza njih night smena slaže pr